Put do srca turiste vodi i preko stomaka

Neki vole ljutu, neki slanu, neki malo kiselu ili slatku, ipak najvažnije je da je hrana kvalitetna i autentična. Nemce fasciniraju istorija i običaji srpske kuhinje, a Amerikance svežina hrane. Zanimljivo je, kažu, turistički vodiči, da strani turisti, često, umesto restorana, radije posete neku od beogradskih pijaca.

„Indijci vole malo začinjenije i malo ljuće, dok turisti iz regiona, iz zemalja bivše Jugoslavije, koje su bliže našoj zemlji, već znaju o našim ćevapima, pljeskavcicama i svim tim jelima sa roštilja i to, uglavnom i traže. Interesantno je da me Italijani nikada nisu pitali za pice, lazanje ili paste. I turisti me često pitaju zašto imate toliko stranih restorana, kada imate tako dobru domacu hranu“, kaže Željko Petrović, turistički vodič.

Već tri godine u Beogradu postoje specijalizovane gastronomske ture. Pored degustacije, stranci mogu naučiti sve o istoriji, običajima i načinu pripreme srpske kuhinje.

„Oni idu iz restorana u restoran sa lokalnim vodičem, maksimalno šestoro turista, kako bi to bilo intimno i kako bi mogli svi zajedno da sede za stolom. Na svakoj stanici imamo neku intereakciju, oni učestvuju u nekom običaju, ispriča se neka priča i oni probaju jedno ili više jela. Veliki utisak na njih ostavi i naš običaj gledanja u šoljicu kafe“, ističe Ana Novaković, koosnivač gastronomske turističke ture u Beogradu.

Da bi neki proizvod postao brend potreban je zajednički rad države, stručnjaka i lokalnih zajednica.

„Da je taj proizvod od koga ćemo dobiti neko jelo napravljen na autentičan i organski način, da je specifican za to područje i pripremljen na način karakterističan za to područje. Ali ni sve to nije dovoljno, čak, ako imamo i najukusnije jelo na svetu, ako ga ne prati određena priča i ako nije posluženo u autentičnom ambijentu“, objašnjava Tamara Ognjević, istoričar umetnosti i gastroheritolog.

Vojvodina je poznata po hlebu, štrudlama i futoškom kupusu, a Šumadija po pitama. Pršuta je najbolja u zapadnoj, kačamak u istocnoj, a roštilj u južnoj Srbiji. Srpskim jelima smatramo i kajmak, ajvar, slatko i razne specijalitete sa suvim šljivama. Ipak, najpoznatiji smo po –sarmi.