Umesto ekonomijom, bave se sušenjem mesa

Da je Srem divan i da ima mnogo mogućnosti, braća Jovanović iz Laćarka znali su to još kada su pre desetak godina otišli da studiraju ekonomiju na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi. Od prvog dana bilo im je jasno da će se po završetku studija vratiti u svoje selo. Jedino što nisu znali je to da će sa roditeljima pre dve godine pokrenuti posao sušenja mesa.

„Ja sam mislio kada se vratim posle završenih osnovnih studija da ću imati šansu da se zaposlim u neku veliku multinacionalnu kompaniju, da ću naći svoje mesto u korporativnom sistemu u Srbiji. Međutim, taj moj san se nije obistinio i uplovio sam u mesarske vode, u privatne vode“, navodi Milenko Jovanović.

Kaže da se ni jednog trenutka nije pokojao, baš kao ni njegov brat. Zato bi savetovali i ostalima da isto to urade.

„Moja ideja je prvenstveno da što više mladih ljudi ode da studira u inostranstvo, da vide kako to funkcioniše negde drugde, ali naravno sa glavnim ciljem da se vrate u zemlju, jer upravo to svoje znanje i iskustvo upotrebe u svojoj zemlji“, ističe Branislav Jovanović.

Znanje iz ekonomije koje su stekli, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, dosta im je pomoglo da svojim proizvodima nađu mesto na tržištu. Branislav je prošle godine dobio i nagradu Mladi heroji, a njegova biznis ideja ocenjena je kao najbolja u oblasti preduzetništva.

„Prvenstveno, ako krećete u neki ozbiljan biznis, bitno je da se počne školski da se odradi lepo biznis plan, istraživanje tržišta, da vi vidite da li zaista postoji zainteresovanost za taj neki vaš proizvod, pa tek onda krenete u realizaciju svega ostalog“, objašnjava Branislav.

Plus će vam biti ukoliko možete i da zaokružite proces proizvodnje, kao što to rade Jovanovići. Na farmi imaju oko 600 svinja, a hrane ih isključivo žitaricama sa njihove zemlje. Uz to, meso suše na način karakterističan za ovaj region.

„Ovde ko god radi proizvode radi ih sa hladnim dimom, znači nema visoke temperature, nego hladan dim i dugo zrenje. Kod nas u proizvodnji je specifično i to što radimo proizvode na tradicionalan način, bez dodataka bilo kakvih aditiva i bilo kakave hemije. Na našim deklaracijama nećete videti brojeve, jedini konzervans koji koristimo je kuhinjska so. Od začina koristimo samo ljutu i slatku papriku, biber i domaći beli luk“, ističe stariji brat Milenko.

Sastojci i način pravljenja sremačkih đakonija isti su kao i kod njihovih predaka, koji su Srem naselili još u 18. veku. Jedina razlika je to što je tehnologija sušenja modernizovana i po evropskim standardima.

Osim toga njihova porodica je jedini ovlašćeni proizvođač sremskog kulena – proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom.

„On se proizvodi od životinja koje su rođene, odgojene i prerađene na teritoriji Srema, koristi se ljuta paprika koja je uzgojena na teritoriji Srema. To je baš pravi autohtoni sremski proizvod“, objašnjava Branislav.

Recept kako se pravi ne otkrivaju, ali su uvek radi da otkriju onaj za uspeh u poslu – malo soli, bibera i puno ljubavi.

Prema njihovim proračunima sasvim dovoljno za opstanak. Ali da biste posao razvijali, neophodno je da se udružujete sa lokalnim proizvođačima. Tako kažu da se njihovo suvo meso najbolje slaže uz sir i vino sa Fruške gore. Plan im je da kroz dve godine počnu da izvoze i ljude van granice Srbije uvere da Srem nije divan samo u pesmi.