Upoznajte jedinog srpskog kolekcionara kristala

Jedan kristal pronalazi se u Alpima tek uz pomoć lude sreće. Branislavu Pašajliću je to pošlo za rukom. To je ujedno i najvredniji primerak kristala u kolekciji ovog geologa.

„Ideja je potekla iz profesionalizma, kao geolog po struci radio sam u Trepči, gde smo imali radnike koji su se bavili isključivo skupljanjem kristala. I baš kao i svaki geolog mineralog sve jedno, minerali su ti koji nas privlače, to smo hteli, to smo učili i zato i živimo“, navodi geolog u penziji Branislav Pašajlić.

Branislav je živeo i radio u Gvineji, Angoli, Zambiji, Libiji... U penziju je otišao iz francuskih rudnika. Zato su kristali u njegovu kolekciju pristizali sa svih strana sveta.

„Najraritetniji je za nas ovaj iz Namibije, zato što je nama Namibija daleko. Inače ga tamo ima dosta. To je akvamarin — poludragi kamen“, pokazuje nam Branislav.

Kaže da svoje kristale nikada do kraja nije prebrojao. Baš kao što ne zna ni pravu vrednost zbirke za koju pretpostavlja da sadrži najmanje 600 kristala.

„Cena zavisi od ponude i potražnje, jedan te isti kristal može imati vrednost nekoliko evra ili nekoliko desetina evra, a može ići i na nekoliko hiljada evra. Nije veličina i izgled kristala koji daju vrednost kristala već u kojoj formi se nalazi i u kom obliku i koliko je redak“, ističe ovaj geolog.

Objašnjava nam da Srbija ima rudnih potencijala, ali da oni nisu dovoljno istraženi. Zato sa Branislavom krećemo u otkrivanje prirodnih bogatstava ovog kraja. Makadamskim putem, a potom dva kilometra pešaka kroz šumu stižemo do mesta gde je tražeći kristale otkrio zaboravljeni rudnik.

„Govorio mi je jedan komšija, da negde na ovoj strani imaju rupe u koje ulaze lisice, čim postoje rupe u ovakvoj stenskoj masi znači da postoji nešto što je već kopano. Iz radoznalosti i entuzijazma, uložio sam i truda i volje i para, da uđem i vidim šta je“, pokazuje Branislav.

Najpre je sam bez ičije pomoći otkopao ulaz u brdu koje meštani zovu Samarica. Kada je ustanovio da je zaista u pitanju rudnik, otkrivao je hodnik po hodnik. U srednjem veku u Srbiji postojalo je čak 32 rudnika, a pretpostavlja se da je ovaj jedan od njih. Naš sagovornik je otkopao čak 70 metara, a pretpostavlja da ima da kopa još minimum 100 metara.

U novootkrivenom rudniku nije pronašao kristale, ali po konfiguraciji pretpostavlja da u njemu ima još srebra za eksploataciju.

„Ja cenim da bih za desetak ili petnaest radnih dana mogao da uđem u desni deo koji nije zarušen i onda bih tačno znao šta je vađeno, šta se radilo i šta se vadilo i šta je bio značaj ovog ovde. Nigde u literaturi se ovo ne pominje“, kaže Pašajlić.

Veruje da na Rudniku ima još neistraženih i zakopanih rudnika. Mašta da ih otkrije i uvrsti ih u turističku ponudu ovog kraja zajedno sa Muzejom kristala, koji planira da otvori naredne godine.