Šveđanin u Vršcu – em Fredrik, em Srboljub

Devetnaest godina skladnog zajedničkog života u Švedskoj i četvoro dece – bogatsvo je koje imaju Tanja Silađi i Fredrik Done, a koje su želeli da ovekoveče na svadbenom veselju u Vršcu. Uz trubače se kupovala mlada, pucalo u jabuku, veselilo do ranih jutarnjih sati.

„Na dan svadbe ja sam bio u šoku i jako srećan. Pitao sam se da li je ovo moja svadba ili film Emira Kusturice – trubači u sobi, pucanje u jabuku, kupio ženu, pravimo šou, sve je bilo fantastično“, kaže mladoženja Fredrik Srboljub Done.

„Ne treba da se gubi korenje. I treba da se održava to da bi ostao čovek ceo. Zato mi je bilo bitno da dovedem Fredrika ovde da on upozna Srbiju i Vršac i moje korene. Mene je bio strašno strah da neće da zavoli - ovo - Balkan“, ističe Tanja Silađi Done.

Ništa manje iznenađeni nisu bili ni svatovi iz Švedske, njih 30-ak.

„Venčanje u Srbiji i Švedskoj ralikuje se u svemu, jedino zajedničko je što dvoje zaljubljenih stupaju u brak. Ceremonija u crkvi je potpuno drugačija - ovde svešenik stalno peva tokom obreda, imate i dim u crkvi“, kaže gost iz Švedske, Ola Vangoj.

„Mnogo je muzike na venčanju i to mi se veoma dopada, kao i to što su ljudi izuzetno gostoljubivi i topli i, da, osećam se kao kod kuće“, objašnjava još jedan gost iz Švedske, Ahmed Salauda.

Da bi mogli da se venčaju u crkvi po pravoslavnom obredu, Fredrik se nekoliko dana pre svadbe krstio u manastiru Mesić i protestantsku veru zamenio pravoslavnom.

„I nađu mi ime. Uvek sam mislio da ću biti Vuk, to mi se ime sviđa. Ali kada sam malo razmislio – ja sam Šveđanin sto posto, učio sam srpski jezik dosta i baš volim Srbiju i Vršac, zato mi je Srboljub baš kako treba“, smatra mladoženja.

Svadba je potrajala do ranih jutarnjih sati. Gostima iz Švedske se toliko dopala da su Tanju i Srboljuba zamolili da se na brzinu razvedu, da bi sledeće godine mogli da ponove svadbeno veselje.