Kako sačuvati planetu od drastičnih klimatskih promena

U Norveškoj ekstremno visoke temperature. Žega i u Švedskoj gde bukte šumski požari. Slična slika i u okolini Berlina. Na auto-putevima dva su se automobila zapalila usled pregrevanja. Zbog visokih temperatura u Velikoj Britaniji usporen je železnički saobraćaj, a munje i gromovi onesposobljavaju železničku signalizaciju.

Polasci vozova ispod Lamanša kasne i po nekoliko sati zbog problema sa vazduhom u kabinama. I u uvek svežoj Holandiji na snazi je narandžasti meteoalarm, a zbog pregrejanosti metalne konstrukcije ne mogu da se otvaraju mostovi za prolazak brodova. Vrućine i u Parizu pa se na ulazima u metro putnicima deli voda.

S druge strane, na obično sunčanom jugu Evrope, kiše. Grčka se ovih dana bori sa posledicama poplava koje su usledile nakon nezapamćenih požara.

Kler Nulis iz Svetske meteorološke organizacija napominje da će biti još toplotnih talasa i mnogo ekstremnih temparatura.

„To su sve posledice klimatskih promena, a one se najočiglednije vide kod ekstremno visokih temperatura“, dodaje Nulisova.

Đaci u Srbiji su u prošlom veku učili da naša zemlja ima umereno-kontinentalnu klimu sa dva prelazna godišnja doba, umereno hladnom i snežnom zimom i umereno toplim letom. Sudeći po ovom letu – to je samo lekcija iz starih udžbenika.

Vladimir Đurđević sa Odseka za meteorologiju Fizičkog fakulteta kaže da je najbolje što može da se uradi jeste da se promene zadrže u trenutnom obimu.

„Klima bi se i kada bi danas sve napore uložili da je sačuvamo, i dalje menjala, ali ne drastično. Najbolje što možemo je da zadržimo klimu u nekim okvirima kakva je ona danas. To znači malo ekstremnija klima“, objašnjava Đurđević.

Povratka na staro nema i klima je onakva kakvu smo zaslužili svojom bahatošću i nebrigom. Ostaje nam da se prilagodimo novonastalim prilikama, a veliki problem će biti poljoprivredna proizvodnja jer se biljke teže prilagođavaju promenama nego čovek.