Zbog lepote Taorskih vrela turisti prelaze kilometre makadama

Zabačeno, autentično i siromašno – takvo je planinsko selo Donji Taor, raštrkanih kuća po kosama Povlena. A Taorska vrela, zahvaljujući ljubiteljima netaknute prirode, jedna su od najposećenijih destinacija u proleće.

„Mali broj zna za Taorska vrela i trebalo bi da ga poseti iz razloga što je jedinstveno, lepo. Ima dosta sige prirodne. Neviđeno je ovo baš svuda u Srbiji, ali je lepo“, ističe Dragan Pantelić iz PD „Rujno“ Užice.

Vrela izbijaju iz pećine, protiču preko nataloženih bigremovih naslaga, stvarajući slapove i vodopade. Ulivaju se u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave.

Međutim, za nekoliko dana Taorska vrela će presušiti. Kosjerić se odavde snabdeva vodom. Leti crpi i poslednje kapi sa vrela.

„Naše Udruženje zaštita prirode Donji Taor osnovali smo 2016. godine sve sa ciljem da zaštitimo Taorska vrela i da obnavimo ove naše zapuštene i oronule vodenice. Mi smo prošle godine u jesen krenuli sa obnavljanjem ove jedne ovde koju sad vidite, a trebali bismo da nastavimo i dalje sa ovih ostalih devet vodenica koje su ostale“, objašnjava Milan Jovanović, predsednik Udruženja za zaštitu Taorskih vrela.

„Prošlo je trideset godina, ja sam jedva dočekao da se ova vodenica otvori, da meljem za svoje domaćinstvo i svima redom“, dodaje vodeničar Milić Jovanović.

Na vrelima će uskoro služiti proju i kačamak, a u selu specijalitete od sremuša, čudesne biljke koje ima u izobilju na Povlenu. Njoj u čast, Taorci polovinom maja organizuju „Sremušijadu“.

„Na Taorskim vrelima nema sremuša, mi smo ga nabrali u okolini Taorskih vrela, pošto ćemo danas da pravimo specijalitet od sremuša – pitu“, kaže meštanka Mira Jovanović.

Za obilazak Taorskih vrela i starih vodenica treba preći stazu dugu 15 kilometara. Na taj podvig, koji se, zbog svoje lepote, svakako ucrta u pamćenje, godišnje se odluči oko petnaestak hiljada turista.