I sa devedeset godina u školskoj klupi uče engleski jezik

Slabiji vid nije razlog da u devetoj deceniji ne idete na časove engleskog jezika. Jer ako ste dovitljivi za sve postoji rešenje. Ni lupa za čitanje nije isključena.

„Razumem engleski film što je dobro ponekad čitam knjigu jel da bi konačno održala taj jezik, što je vrlo važno. Nažalost, jezik se jako osipa ako se ne radi i to je ono najvažnije da se zna da morate ga stalno raditi i nositi i gajiti kao malu bebu i onda će uvek biti uz vas“, kaže Javorka Bodrin.

„Želim da dopunim svoje obrazovanje, želim da znam jezik, želim kad prelazim granicu da se ne osećam loše i da održavam kontinuitet svog mentalnog zdravlja, pa setite se Velibora Gligorića kako je do poslednjeg dana učio muziku, Pipović mu je držao časove“, kaže Mila Vukmirović.

U većini slučajeva nije znanje presudno, već druženje.

„Zbog znatiželje, izlaska iz kuće, šminkanja, odlaska kod frizera. Da ne sedim kod kuće i kukam i čekam da mi dođe kraj ili ne znam šta, nego ja ovo smatram kao treće zlatno doba“, kaže Dragica Filipović, koja je u penziji četiri godine.

I Snežani je treće doba zlatno i ispunjeno raznim aktivnostima. I baš zbog toga ne može da dočeka kraj časa.

„Žurim u 12 časova se otvara u Prote Mateje u Klubu penzionera otvara se sajam rukotvorina, a ja pripadam klubu 'Gavrilo Princip'. To je na Savskom vencu i mi kao hor, odnosno kao grupa pevača otvaramo taj sajam. Danas mi sem hora imamo u 'Gavrila Principa' i folklor tako da mi nastupamo po domovima penzionera kad su na sajmu i tako“, kaže Snežana Drašković.

Na jednom nastupu folklora snimili smo i Ružicu. Osim toga ona je i u literararnoj sekciji. Priznaje da joj engleski nije omiljeni predmet.

„Engleski je za mene špansko selo, ali potrudiću se da uradim mnogo više, jer vidim da ovde postoji šansa za to. Na engleskom samo čuvena rečenica 'To be or not to be', ali to iz književnosti“, ističe Ružica Ćalić.

Ali ne planira da odustane, jer je zadovoljna profesorkom, baš kao i ostale polaznike. A profesorka Amalija iako je zvanično u penziji nijednog dana odmora nije imala. Ceo radni vek provela je u radu sa decom, a danas radi sa penzionerima, ili studentima kako ih ona zove.

„Mladi uče, oni moraju da uče, idu u školu i uspeh je sve veći, a studenti koji dolaze ovde i njihov je uspeh zagarantovan i vidi se ali je uvek pomešan i sa nekim drugim razgovorima tako da nije samo osnovno što je vezano za udžbenike i za knjige“, objašnjava Amalija Mukosek.

Iako nisu sve polaznice na istom nivou profesorka se trudi da ispuni svačije zahteve. Domaći zadaci su obavezni, a na časovima insistrira na razgovoru.

Engleski odlično govore, ali za našu kameru nisu želele da govore i da pokažu svoje znanje. Ipak, one su nam nekako najzanimljivije, jer su najstarije polaznice. Ljiljana ima 83 godine, a Zlata 92 i to vešto krije iako odlično izgleda za svoje godine.