Hleb iz vremena predaka

Dušan je četvrta generacija mlinara u Despotovcu. Silom prilika još kao veoma mlad nasledio je taj posao i zavoleo ga. Najbolja stvar koju je uradio jeste da je sačuvao originalne mašine svoga pradede, jer vodenični kamen star pedeset godina melje žito bolje nego bilo koja savremena mašina.

„Postoje u Srbiji ljudi koji melju još na kamen. Ovo je stari kamen koji trenutno ne može da se nabavi kod nas, redak je jer je iscela i na njemu meljemo sve žitarice - pšenicu, raž i heljdu“, kaže Dušan Veselinović, mlinar iz Despotovca.

U mlinu Veselinovića kao da je vreme stalo. Tu su ručno pravljene mašine iz tridesetih godina prošlog veka - pravi mali muzej. Doduše dešava se da spadne kaiš, ali ništa strašno, sve i dalje radi kao dobro podmazano. Nekada je mlin pokretala reka Resava, danas, ipak, struja.

„Te mašine je nabavio moj pradeda, one su stare mašine iz 20-ih i 30-ih. Ostale su neke od njih koje i dalje koristimo, one služe za čišćenje žita“, kaže Veselinović.

Mušterije dolaze sa raznih strana i zadovoljne su.

„U ovaj mlin dolazim jer mi je blizu i navikli smo, od davnine dolazimo u njega“, kaže Dejan Stanimirović, mušterija iz Isakova.

Dušan je mnogo truda i vremena utrošio da registruje mešavine za integralni, crni i beli hleb od punog zrna žitarica – pšenice, raži i heljde uz dodatak soli, šećera i suvog kvasca tako da je potrebna jedino precizna količina vode.

Ukus je kaže kao iz vremena njegovih predaka, kada za belo brašno i aditive niko nije ni znao.