Novootkriveni fosili pokazuju da su ljudi mnogo ranije došli iz Afrike

Naučnici su vršili iskopavanja u pećini Mislija, na padinama planine Karmel u severnom delu Izraela. „Pećina je jedna od nekoliko koje su koristili preistorijski ljudi. Ova je urušena, ali su pre toga ljudi živeli u njoj“, kaže Mina Vajnštajn-Evron sa Instituta za arheologiju na Univerzitetu u Haifi.

U pećini se živelo nekoliko stotina hiljada godina. Svi arheološki nalazi sugerišu da su drevni ljudi koji su živeli u pećini bili lovci-sakupljači.

„Lovili su životinje, najvećim delom ungulantne sisare, poput jelena lopatara, gazela i drugih manjih životinja. Pravili su ognjišta širom pećine, iznova i iznova na istim mestima“, objasnila je Vajnštajn-Evron.

Pravili su svoje kamene alatke koristeći tehniku zvanu kao „levalois“, koja je potekla iz Afrike pre najmanje 300.000 godina i koja je bila poznata ljudima i neandertalcima.

Vajnštajn-Evron kaže da su ona i njen tim želeli da utvrde kojoj vrsti su pripadali ljudi koji su živeli u pećini: „Među brojnim životinjskim kostima i alatkama pronašli smo viličnu kost.“

Bio je to gornji, levi deo vilice, sa delom nosne šupljine i jagodice.

„Zubi u vilici su ostali čitavi. Našli smo pretkutnjake, kutnjake, očnjake i drugi gornji sekutić“, kaže Izrael Herškovic, paleontolog sa Univerziteta u Tel Avivu.

Detaljna analiza vilice i zuba potvrdila da je zaista fosil pripadao homo sapijensu. Ispostavilo se da je star između 177.000 i 194.000 godina, što ga čini najstarijim poznatim fosilom pronađenim van Afrike.