Dokazi o globalnom zagrevanju su jači nego ikada ranije

Izveštaj koji je objavljen u petak, jedan je od dve naučne procene koje su vlasti SAD obavezne da izdaju na svake četiri godine. Objavljen je, takođe, nacrt nalaza o tome kako zagrevanje utiče na SAD.

Uprkos strahovanjima koji su neki naučnici i ekološki zagovornici izrazili, član Nacionalne administracije za okeane i atmosferu SAD, Dejvid Fahi, rekao je da nije bilo političkog mešanja ili cenzurisanja konačnog izveštaja.

„Mnogo toga što smo učili u prethodne četiri godine ukazuje na mogućnost da su stvari mnogo ozbiljnije nego što mislimo“, rekao je Robert Kop iz Univerziteta Rutgers, jedan od nekoliko desetina naučnika koji su radili na izveštaju.

Od 1900. godine, Zemlja se zagrejala za jedan stepen Celzijusov, a mora su narasla za 20 centimetara. Toplotni talasi, obilne padavine i šumski požari postali su redovna pojava, navodi AP.

Ministar za energetiku SAD Rik Peri, kao i predsednik Agencije za zaštitu prirode u više navrata su rekli da ugljen-dioksid nije glavni krivac za globalno zagrevanje.

U izveštaju se navodi da je najverovatnije čovek odgovoran za globalno zagrevanje, uglavnom puštanjem ugljen-dioksida u atmosferu, putem sagorevanja uglja i prirodnog gasa.

„Gledajući vek unazad, ne postoje druga ubedljiva objašnjenja“, navodi se u izveštaju.

Naučnici su takođe zaključili da je ljudski doprinos globalnom zagrevanju od 1950. godine - između 92 i 123 procenta. Cifra probija granicu od 100 odsto zbog toga što neke prirodne sile, kako što su aktivnosti vulkana i promene u ciklusima kretanja Zemlje, deluju na hlađenje planete, ali ih nadmašuju efekti gasova staklene bašte.

„Ovaj period je najtopliji u istoriji moderne civilizacije“, rekla je jedna od autorki Katarina Hejho.

Po prvi put, naučnici su naglasili nekoliko opasnosti koje bi mogle da se pojave usled globalnog zagrevanja, za koje Hejhova kaže da zbog njih „noćima ne spava“.

Jedna od takvih stvari je usporavanje struje u Atlanskom okeanu, što bi moglo da dovede do izobličenje vremena širom sveta. Još jedna posledica toga bili bi mnogo jači meteorološki fenomeni „El Ninjo“, povlačenje leda na Grenlandu i Antarktiku, što bi dovelo do porasta nivoa mora, kao i ogromne emisije metana i ugljen dioksida iz otopljenog leda, što bi značajno ubrzalo globalno zagrevanje.

U izveštaju se ne navodi kolika je verovatnoća da se tako nešto dogodi.

Izveštaj takođe upozorava na to kako bi klimatska promena pogoršala uslove života, pozivajući se na ogromne šumske požare u Kaliforniji, kao i superoluju „Sendi“ od pre pet godina.