Baka Cula ni u 104. godini ne trpi nered

U vreme kada se baka Cula udavala, bilo je važno koliko imanje ima domaćin u čiju kuću dolazi. Njen suprug je tada imao imanje na sedam hektara, koje su održavali. Ali se za sve u kući pitao starešina.

„Nemojte da me pitate kako sam preživela, bilo je gadno vreme kad sam ja bila mlada, to je bilo sasvim drugo, moralo da se sluša, moralo sve, svekra sam imala opasnog, kod njega kao u vojsku“, seća se Cula.

U to vreme, u selu nije bilo struje, mesila je hleb tokom noći da bi imala čime da nahrani svoju decu i radnike koji su radili na imanju. Supruga je izgubila nakon 15 godina braka, ali je ostala na selu zbog svoje dece: „Četvoro sam rodila, sedam unučića imam i jedanaest praunuka i jedno čukununuče, pa to je život".

Ova vitalna baka, ima vek iza sebe, kaže smeta joj jedino što sada slabije vidi i čuje, ali inače se oseća dobro, jer je sva deca i unuci poštuju i paze.

„Slabo sam jela, pa kažu 'Šta hoćeš da jedeš da ti damo? E, sad mi se jede vruće pečenje' i on otišao i doneo mi pečenje da jedem. Ne može bolje“, priča baka iz Cerovca.

Nije baka Cula htela iz svoje kuće i iz svog sela, ali kako je godine stižu, ipak je pristala da dođe i da živi sa ćerkom u Smederevu. Uspeva da pročita naslove u novinama i voli da pije kafu sa komšinicama.

Slavka Danšin kaže da njena majka Cula voli da radi: „Voli da čisti, pere. Ako nisam obrisala sudove, ona obriše oprane, skloni, ako su neoprani ona mora da opere, voli da radi. Mislim da to nju najviše održava, taj rad“.

U svojoj 104. godini, zna imena svoje dece, unuka, praunuka i za sve brine. Retko ide kod lekara i pije samo povremeno po neki lek. Kaže, ne zna ni sama šta je održalo toliko u životu, jer nije imala lak život, ali raduje se svakom novom danu.