I Del Boj ide u vrtić

Gazda odlazi na posao, a Del Boj u vrtić. Ovako izgleda svako jutro Saše i njegovog psa.

„Zbog mojih obaveza, kao i zbog poslovnih obaveza, ostavljam ga ovde. Ali i da ne bih zamarao moje rođake i prijatelje da ga čuvaju dok ja nisam kod kuće. Znam da će se osećati ovde isto tako prijatno“, kaže vlasnik psa Saša Manojlović.

Saša objašnjava da je vrtić za psa zanemarljiva stavka u kućnom budžetu u odnosu na to koliko mesečno potroši za cigarete.

Desetine porodica svom ljubimcu plaćaju vrtić. Neke kuce u zabavište dolaze svaki dan, a neke ređe.

„Nekoliko puta nedeljno, po potrebi, kada imam obaveze, ja ga ovamo dovedem i ostavim“, priča vlasnica psa Vesna Đurđić.

Obdaništa za ljubimce u svetu postoje već deceniju, a u Beogradu od prošle godine.

„Stalno sam razmišljala kako u ovom gradu Beogradu, koji je poprilično veliki grad, ne postoji ništa slično. A ima sve više malih, srednjih i velikih pasa kojima je potrebno odnosno njihovim vlasnicima da ih ostave povremeno ili stalno u zavisnosti od obaveza da psi ne bi bili sami kod kuće, uznemireni ili anksiozni“, objašnjava vlasnica jednog beogradskog vrtića za pse Tatjana Đurđić.

Za ovaj vrtić ne morate vaditi prosek plate, ne treba vam ni potvrda lekara. Posebnih uslova za prijem nema.

Kuca Boni će u vrtiću proslaviti prvi rođendan. Osim njega, u vrtić svakoga dana dolazi više od deset njegovih drugara, među kojima ima i kuca penzionera. Najveće druženje je vikendom i praznicima, kada vlasnici i najviše dovode svoje ljubimce.

„Mi napravimo ovde probu, koja traje na primer sat vremena, i to nam je već dovoljno da shvatimo da li taj pas može da se privikne i da li je anksiozan ukoliko nije sa svojim vlasnicima“, ukazuje Tatjana Đurđić.

Sve je baš kao u pravom vrtiću. Kuce imaju igračke i vaspitača, vreme za igru i popodnevnu dremku.

„U toku dana negde oko dva imamo šetnju, dakle idu napolje, a unutra su kao kod kuće, samo što se igraju non-stop, a kada se zamore oni svi sami počnu da spavaju. Što se tiče ishrane, uglavnom psi jedu ujutru i uveče“, kaže Đurđićeva.

Često čuju i zamerke da je vrtić pomodarstvo, kao i da neko nema novca da upiše dete u vrtić, dok u zabavište idu ljubimci.

„Sve zavisi kako ko razmišlja. Tako reaguju ljudi koji nemaju kućnog ljubimca i nemaju taj osećaj pravi prema psima, ljudi ih zavole ne baš na način na koji vole decu, ali oni su članovi porodice. I onda oni o njima razmišljaju na sličan način. Ne žele da se loše osećaju i da budu sami“, smatra vlasnica tog vrtića.

Koliko će vlasnik mesečno platiti vrtić, zavisi od broja sati koje u njemu provede ljubimac. Najmanje je sat vremena, ali se dešava da zabavište nekim kucama postane skoro kao druga kuća. Pa u njemu ostaju i po mesec dana i sve to zbog obaveza njegovog gazde.