Mečki na čeku

Vesna i Vladimir Mijailović uzduž i popreko prokrstarili su Tarom, ali nisu sreli šumskog gospodara. U čeku su krenuli naoružani strpljenjem.

„Straha nema, više uzbuđenja da li ću napraviti taj snimak ili ne. Kad dođu ti momenti da slikate nešto što nije svakidašnje, onda razmišljate o tom kadru, a ne o strahu“, objašnjava Vladimir.

Do komfornih i bezbednih čeka, turiste, do sada uglavnom iz Evrope, prate iskusni čuvari Nacionalnog parka. Sa gostima koje je do sada vodio Zoran kaže da su videli tri medveda, od pedesetak koliko se procenjuje da ih je na Tari.

„U tom trenutku im je teško da ostanu tihi baš onako kako bi trebalo da se ponašaju prilikom posmatranja. Jedino malu dozu straha sam primetio onog trenutka kad se povlačimo sa hranilišta, kad se vraćamo do automoobila, već je mrak, i tu, videli su ga na hranilištu, sad da li je tu iza nekog žbuna?“, priča Zoran Milovanović čuvar prirode u Nacionalnom parku „Tara“.

Prema njegovim rečima, nisu nezadovoljni ni oni koji ne dočekaju dolazak medveda na hranilište, jer uvek vide neku drugu životinju ili medveđi trag.

Iskustvo kaže da su medvedi najčešće na hranilištu u maju i junu i na jesen, kada je manje hrane u prirodi, ali kako svako pravilo ima i izuzetak, Vesna i Vladimir su ostali u čeki, ne gubeći nadu da će se medved možda ipak pojaviti.

U proseku oko četiri sata traje čekanje na susret sa tarskim gospodarom, susret, koji ipak nije zagarantovan.