Zima, sneg, led, vetar... Njemu svejedno, poštu će isporučiti

Nije brojao kilometre koje je pregazio deleći poštu. Njega ne zaustavljaju ni visoki snegovi, niti zimski minusi. On stiže tamo, gde retko ko može - do gorštaka u 14 zabitih sela, raštrkanih po Pešteri. Zaštitni znak Karajukića bunara - Radoje Kuč.

„Najteže je zimski period koji, padaju veliki snegovi i teško se probiti do sela. Ako treba lekovi da se doture, tu sam ja. Ako treba 'nivom' da se bolesnik poveze, tu sam ja i to mi je neko veliko zadovoljstvo pomoći u tim mukama“, kaže „poštar koji svuda stiže“, Radoje Kuč.

Ovo prostranstvo samo je deo njegovog rejona. Bez puteva, asfalta, ucrtanih znakova, adresa - iskustvo mu je orijentir. Poštarski šalter, utorkom i petkom, zameni onim preko puta - stolom u lokalnoj kafani.

„On je najbolji radnik. Nismo zapamtili boljeg čoveka i poštara od njega. Šta mi govorimo i on sa nama i dobar dan i merhaba. I smijemo se i volimo se“, navodi Amir Gorčević.

Od pošte je, kaže, dobio motor, koji po ovakvom terenu, teško da može. Zato, sam nabavlja kola.

„Niva dosta troši zimi. Četrnaest litara daju mi mesečno mada to ne čini mi posla, nimalo. Kad bi imala firma sluha da mi povećaju u benzinu, jer bi mi olakšicu barem u zimskom periodu napravili“, ističe Kuč.

Ni čelik nije izdržao ono što Radoje jeste. Pet automobila na klocnama i troje motornih sanki, odavno su u penziji. Ali, tamo gde je mehanizacija zatajila, poštar iz srpskog Sibira nije.