Poljaci u maršu protiv seče poslednje velike prašume Evrope

„Bjalovježska prašuma je unikat i neponovljiva šuma. Nažalost, mora da se bori protiv najveće opasnosti – ljudi koji žele da je pretvore u 'plantažu dasaka'. Pređena je crvena linija. Prašumi preti da bude izabačena s liste zaštićene svetske baštine Uneska. Seča ima samo ekonomske razloge – profit male grupe ljudi, a to nije cena koju možemo da platimo za gubitak tako neverovatnog mesta“, objasnili su organizatori protestnog marša, iz ekološke organizacije „Grinpis Poljska“.

„Prašuma, a ne daske“, „Ne rušite kuću evropskom bizonu“, „Kvo vadis ministre Šiško“, kao i parafraza prvih reči poljske himne: „Još Prašuma nije umrla“, bile su poruke na transparentima s kojima su ekolozi i Varšavljani prošli centrom glavnog grada Poljske.

„Osmozubi 'smrčin potkornjak' jeste problem, ali u šumama za eksploataciju, a ne u Bjalovježskoj prašumi. Ona je takav unikat zato što je poslednja tako velika netaknuta prirodna šuma u Evropi. Zato moramo da štitimo prirodne procese u njoj“, kazao je jedan od organizatora marša Marek Južefjak, iz „Poljske zelene mreže“.

Ministar životne sredine u konzervativnoj vladi poljske premijerke Beate Šidlo Jan Šiško nije izašao u susret zahtevima ekologa i naučnika da se proširi područje Nacionalnog rezervata, već je čak dopustio seču drva u neposrednom susedstvu striktno zaštićene zone.

Poljska je zbog mešanja u prirodne procese u sporu sa Evropskom unijom, umesto da prepusti prirodi da se izbori s „potkornjakom“, kao što je to radila hiljadama godina.

Tešku tehniku i testere koju je proletos poslao u viševekovne šume kraj zaštićene zone, dobrovoljci ekolozi iz Poljske, Češke i Rumunije svaki čas blokiraju, vezujući se za mašine.

Veći deo poslednjeg tako velikog ostatka prašuma koje su nekada davno prekrivale ogromne površine Evrope, nalazi se na teritoriji Belorusije – 1.776 kvadratnih kilometara nacionalnog rezervata, od čega je 876 km2 pod zaštitom Uneska kao svetska baština.

Poljski deo je osetno manji – oko 105 km2, a ekolozi i mnogi Poljaci plaše se da ako ljudska ruka počne da uređuje poslednju veliku prašumu, od nje neće ostati ništa za unuke današnje generacije ljudi.