Muzej istorije Jugoslavije, kako zaštiti neprocenjivu riznicu?

Stranice Titovih spomen-knjiga svetski državnici ispisivali su na dan sahrane - i godinama posle njegove smrti. Kuću cveća od 1982. godine posetilo je gotovo dvadeset miliona ljudi.

Dvadesetpetog maja otkriveno je da nisu mogli da pročitaju reči koje su Brozu posvetili Indira Gandi i Džordž Buš Stariji, Gorbačov i Čaušesku, Ulof Palme, Arafat i Mugabe. Da posvete nedostaju, u Muzeju istorije Jugoslavije, saznali su iz medija, a potvrdili posle interne istrage.

„Onda se sastojala u tome što smo morali da konsultujemo još jedan dokument, knjigu poseta - svaka delegacija se prijavljivala i postoji tačan datum i rubrika da li su oni položili cveće na grob Josipa Broza Tita ili su se upisali u spomen-knjigu“, kaže Neda Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije.

Dvanaest autografa od 40 stranica koje su nestale iz Muzeja, odlukom španske aukcijske kuće, ipak nisu na prodaju. Za sada.

„Mi povlačimo lotove, svaki put kada se vlasništvo dovodi u pitanje i ostavljamo pravosuđu i sudijama da utvrde zvaničnog vlasnika. Autogrami su povučeni sa svih sajtova i obavešteni su zainteresovani kupci“, naveli su iz aukcijske kuće.

Pre te odluke, srpska poliicja obavestila je španske kolege. Kažu, čekaju odgovor. Na pitanja novinara, španska aukcijska kuća odgovara samo da su posvete kupili od evropskog kolekcionara, a on od bivšeg jugoslovenskog diplomate.

„To je moglo da nestane i 1985. i 1989. i 1992. godine. Pre dve godine skenirali smo te knjige, ali pošto u spomen-knjigama stranice nisu numerisane, pa nismo mogli da znamo da nam nedostaju stranice“, objasnila je direktorka Muzeja istorije Jugoslavije.

Od pretnje gašenjem do najposećenijeg - taj put prešao je Muzej istorije Jugoslavije prethodnih decenija. Ostao je mali broj zaposlenih, spoljna saradnja na obezbeđenju ogromnog fonda ustanove.

Tako je pre oko pola godine ukraden zlatni pehar i poklon Hajla Selasija Josipu Brozu. Vraćene su tek dve igle za kravatu, nekoliko rimskih novčića.

Vrednost ukradenih posveta procenjivala se do 600 evra. Ali istorijski značaj mnogostruko prevazilazi cenu. Nikola Kusovac zato opominje, ni čuvari, ni kamere ne štite kao dokumentacija.

„Ne mogu da shvatim da vi radite u muzeju i da niste dovoljno radoznali. Ja bih bio veoma radoznao da vidim šta su Brežnjev ili Indira Gandi napisali, jer to svedoči o uticaju tog čoveka u svetu“, ističe Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

Zaključuje, spomen knjige ne mogu legalno da se nađu kod privatnog kolekcionara. Posvete svetskih lidera Titu, biće vraćene Srbiji. Kada - zavisi od procedura.