Deveta decenija života – pravo vreme za volontiranje

Ima više od 80 godina, a pola života je volonter. Da pomogne drugima baka Danici su potrebne samo udobne patike.

„To mi je veliko zadovoljstvo i velika radost. Dovoljno je da pokucam na njihova vrata i da im kažem dobar dan i kada vidim osmeh na njihovim licima, shvatim da je zadovoljstvo obostrano“, kaže volonterka Crvenog krsta Danica Šmic.

Svakodnevno obilazi desetine svojih nepokretnih vršnjaka. Želja da pomaže javila se u mladosti.

„Još iz školskih dana, sećam se da smo skupljali priloge, pa dani Crvenog krsta sa onim kanticama metalnim. To se kasnije nastavilo i kroz srednju školu, i po završetku i kasnije kad sam radila u selu u Bosni. Tamo smo obilazili porodice, i učili ih naročito gde je neelektrificirano selo, razgovarali smo sa domaćicama kako da kuvaju i sve što ih je zanimalo“, seća se baka Dana, kako je od milosti zovu.

Danica nikako ne preskače adresu najbolje drugarice Jelisavete. Zajedno sakupljaju plastične čepove za humanitarnu akciju, doniraju priloge i što je najvažnije tu su jedna za drugu.

„Pomogne mi gde god, ako treba da idem u opštinu, kod lekara ili negde, i eto ona mi pomogne. Ali ja se trudim, ćerko, da ne uzmeniravam ni nju, ona ima mnogo obaveza, nego ovako ako je nešto trebalo, ali eto fala bogu sad smo sve završile“, priča baka Jelisaveta Košanin.

Jutro bez nje ne počinje

Jelisaveta kaže da se komšije stalno pitaju da li je baka Danica već navraćala, i dodaje da jutro bez nje ne počinje.

Desetine diploma svedoče o svemu što je za sugrađane učinila nastavnica fizike i matematike u penziji. I u volontiranju primenjuje brojke. Zapisuje tačno – kome je i koliko vekni hleba kupila, grejalica popravila i lekova nabavila.

„Nije mi uopšte teško, ja i ne gledam kakvo je vreme niti to vreme utiče na moje raspoloženje, dali pada kiša, sneg, da li je hladno minus 10 ili plus 10. Ja volim da šetam i volim da se družim i to me ispunjava. Nisam se umorila, ja jedva čekam da izađem, da obiđem svoju mesnu zajednicu, svakog dana obiđem već koliko osoba i mogu reći da cela mesna zajednica ima preko 700 članova Crvenog krsta“, podseća Danica.

I nikoga od njih ne preskoči. Dobra forma je služi jer je godinama planinarila. Kaže da ljudi u trećem dobu treba da misle na budućnost. Za mnoge od njih i njena lepa reč je dragocena.

„Pa, znači mi, kako mi ne znači, nisam sama. Saveti, pregovori, ispričamo se, a ja kad sam sama, komšiluk ima svoje brige“, kaže Jovanka Maksimović.

A Daničina jedina briga je kako da unuke uvede u svet volontiranja. Baka im daje dobar primer na terenu, gde nema mnogo vremena za priču. Žuri, kaže jer je komšije već čekaju.