Kad počinju bebe da se bućkaju?

Nisu ni izašle iz pelena, a odmah su uskočile u vodu. Radosna lica beba govore da nisu požurile sa plivanjem.

„Nije rano, to je neko prirodno stanište deteta u maminom stomaku, tako da i oni imaju taj urođeni refleks prema vodi, koji se gubi negde posle petog meseca. To je njima normalno okruženje i oni su i dalje u tome, jer su u takvom okruženju proveli devet meseci“, objašnjava Jovana Stanisavljević, instruktorka plivanja u centru „Dinamik“.

Program „Bejbi buć“ namenjen je deci od trećeg meseca, pa sve do druge godine. Na prvi čas mogu doći tek kad im otpadne pupak. I to u nepromočivim pelenama. A pre nego što zagreju mišiće, prethodno mora dobro da se zagreje voda i to skoro do trideset stepeni, koliko iznosi i temperatura vazduha.

Beba Leni uživa u bazenu i nijedan termin ne propušta. Ali nemaju sve bebe osmeh, naročito ne koje na čas dolaze prvi put. Njima je potrebno vreme da se naviknu. 

Dositej ima deset meseci i od svog trećeg meseca je stalni član programa „bejbi buć“.

„Žena i ja se bavimo ronjenjem, nama je to imperativ. A on kao roditelji voli vodu. Međutim, samo od njegovog razvoja zavisi kada će da počne da roni“, kaže Bojan Simišić.

Podrška sa ivice bazena stiže i od majke.

„Mislim da je bolje da dete krene što ranije da se privikava na vodu, nego kasnije kad stekne strahove. On uopšte nema strah od vode“, ističe Jelena Janković Simišić.

U inostranstvu „bejbi buć“ program podrazumeva da instruktor pliva uz bebu. U Srbiji to rade roditelji, jer su bebe najčešće uplašene i nesigurne.

„Naša uloga je da pomognemo roditeljima da uz vežbice oslobode svoje dete od straha, da ih nauče kako da rade nogicama i rukicama, da uz pomoć određenih rekvizita, mišića, šlaufa za vrat, šlaufa za struk, crvića, koje isto koristimo za decu – uz te rekvizite oni uče i stiču osnovu za kasnije plivanje“, objašnjava instruktorka Jovana.

Osim toga, opuštanje u vodi je, tvrde stručnjaci, delotvorno za celokupno bebino zdravlje.

„Jako je bitno za psihofizički razvoj deteta, po strani to što je bitno za razvijanje lokomotornog sistema da su bebe jako aktivne u vodi u horizontalnom i vertikalnom položaju, nema opterećenja na kičmu, izdužuju se nogice, rade neke vežbice koje u stvari ne rade na suvom zato što ih voda tera“, tvrdi instruktorka.

„Bejbi buć“ je zagrevanje, ali i škola za sticanje hrabrosti. Kako deca najčešće proplivaju oko četvrte godine, instruktori kažu da prvo to učine ona koja su se još kao bebe oslobodila u vodi.