„Fića“ – na put se može i bez klime i bez tempomata

Od Minhena do Kosjerića Radovan Ivanović stigao je u „fići“, koji je na pragu pete decenije. Nemačkim ulicama i putevima vozi i model iz prve „Zastavine“ serije iz 1955. godine.

„Moji sinovi imaju ove malo, kako se ono kaže, bolje automobile i kad bih ja stavio mog 'fiću' pored njih, svako kaže: 'Joj, vidi lepog fiće.' Mislim što je istina, jes' da je to nostalgija postala i da se voli to sve, ali tako je, jednostavno privlači strašno mnogo pažnje“, ističe Radovan Ivanović, član „Fićo kluba“ iz Minhena.

Standardni „fića“ je prilično bučan, a rešenje za rasterećenje motora pronašao je Užičanin Predrag Šalipurović.

„To sam došao na ideju kad me Radovan zvao dva puta u Minhen. I odatle je došla ideja za tom petom brzinom“, objašnjava Šalipurović, inače član Udruženje ljubitelja „fića“ iz Užica.

Snalažljivi Era je profesionalni vozač, kome su motori hobi. A domišljati Čačanin, nakon gubitka posla u banci, povezao je fakultetsku diplomu ekonomiste sa hobijem i profitirao.

„Bavim se menadžmentom i organizacijom cele proizvodnje. Imam ekipu, nisu samo iz Čačka, nego imam iz Užica, iz Kragujevca, ljude koji pomažu“, kaže Ninoslav Stojković, član Udruženja ljubitelja „fića“ iz Čačka.

Sređeni „fića“ koštaće i 25.000 evra, ali nema te sume za koju bi Ana Sotirov prodala svoju „bubamaru“.

„Obožavam ga, najviše ga volim. Ne može da se poredi nijedan drugi auto sa njim. Osamdeset na sat sa njim, dovoljno mi je“, naglašava Ana Sotirov iz Zaječara.

Za koji dan će „bubamarom“ krenuti put Austrije, a svuda stiže bez žurbe.