Majstori za harmonike, od dede do unuke

Iz radionice, u kojoj kao da je stalo vreme, izašli su vrhunski napravljeni instrumenti. Tajne zanata, koji je potrebno izučavati skoro dve decenije da bi neko postao majstor, znaju svi u porodici Milošević.

„U našoj porodici svako zna da napravi harmoniku, i muško i žensko. Važno je da poznajete drvo od kojeg pravite, materijal mora da bude kvalitetan, ali pre svega su važni ljubav i znanje“, ističe Simeon Milošević.

Onaj ko pravi i popravlja harmonike, mora da ima izuzetno istančan sluh.

„Ja imam apsolutni sluh. Nema greške, nema falša“, kaže Simeon.

Njegov sin Momčilo Milošević još uči štimovanje. „To je najkomplikovane. Znači, komplet harmonija u harmonici od 41 tona na četiri fasena, sa basom da se uklopi“, objašnjava Momčilo.

Ne rade na marketingu, ali mušterije imaju u celom svetu. Kako nam kažu, dobar glas daleko se čuje.

„Jeste, dolazili su iz okolnih bivših republika i država, Bugarske, Rumunije. Rumuni pogotovu, a i Mađari u novije vreme. Naša dijaspora u Nemačkoj, Holandiji, Danskoj, kako ko gde živi“, kaže Momčilo.

Najmlađi naslednici se muzički obrazuju i uče zanat.

„Naučio sam štelovanje klavijature, lepljenje klapnica, malo bas-mehanizam“, kaže unuk Milovan.

I unuka Milica pomaže. „Moja baka je pomagala dedi, sad ja pomažem tati“, kaže Milica.

Miloševići čuvaju zanat sto godina. Po svemu sudeći, neće se ugasiti. U njihovoj kući je i svojevrstan muzej harmonika. Kako kažu, iz te kolekcije ništa nije na prodaju. Harmonike čuvaju i povremeno na njima zasviraju.