Najtvrđe svetsko jaje nalazi se u Mokrinu!

Tucanijada je vrhunac svečanosti koje se povodom Uskrsa u Mokrinu održavaju 11 dana. Već na ulazu u Mokrin jasno je da je danas poseban dan, glasna muzika iz nekoliko šatora meša se sa crkvenim zvonima i vriskom dece koja veselo trče jer znaju da im je danas sve dozvoljeno.

Šarene tezge sa slatkišima, domaćim proizvodima i igračkama ispunjavaju Varoški trg dok se kolone posetilaca strpljivo kreću zagledajući ponudu i pozdravljajući se.

Na kraju šetališta nalazi se Dom kulture koji je centar današnjih zbivanja jer se u svečanoj sali ove zgrade održava prvenstvo, i to svetsko. Iako zvanično nema taj status, Tucanijada u Mokrinu smatra se svetskom, jer svake godine okuplja ljude koji dolaze čak i sa Novog Zelanda.

Tako je i danas, kada su jačinu svog jajeta došli da provere ljudi iz Kikinde, Beograda, Bečeja, Ljubljane, Zrenjanina, Kragujevca, Čačka, ali i iz Nemačke, Švedske, Amerike.

Iz ozbiljnosti vođenja programa, držanja sudija i primetne treme kod učesnika vidi se da se ovo takmičenje smatra veoma važnim. Vodi se računa o svakom detalju, jaja koja su ušla u finale nose se u posebnoj kutiji, a svaki učesnik ima prsluk sa rednim brojem pod kojim nastupa.

Važnost trenutka vidi se i po pažljivo odabranim odelima, doteranim frizurama i nervoznom osmehu koji prikriva velika očekivanja.

Finalni sat započet je okršajem najboljih u juniorskoj kategoriji, a pobedu je odnela jedanaestogodišnja Milana Banković iz Pančeva, koja je prolazak u svaki sledeći krug proslavljala glasnim uzdahom olakšanja. Milana je na putu do finala pobedila i rođenog brata, a pri dodeli pehara se od sreće i rasplakala.

Dok je takmičenje dece bilo zabavno i opuštajuće za publiku, svi su se uozbiljili kada je na binu izašlo 16 najboljih među seniorima. Većina njih su stari učesnici, a neki su već osvajali prva mesta, ipak i dalje se vidi da imaju jaku želju za pobedom.

Započinju prva kucanja u paru i ubrzo na bini ostaje osam najboljih. Među finalistima je bilo zemljaka, očeva i sinova, komšija i dalekih rođaka koji su se šalili međusobno, ali kada bi došao njihov red da se kucaju lica su im postajala ozbiljna i fokusirana.

Nakon nekoliko krugova i desetine manjih i većih aplauza, u okršaju Save Terzića iz Mokrina i Milana Mihajlovića iz Bijeljine, pobedu odnosi veseli i rumeni Sava.

Dok mu oči sijaju strpljivo pozira sa peharom i pobedničkim jajetom, a na licu mu se vidi istinska sreća koju je čekao 20 godina.

Bio je prvak samo jednom, 1996. godine, ali ga to nije sprečilo da učestvuje svake godine što planira i u budućnosti dok, kako kaže, bude mogao da hrani kokoške.

Jaja za ovo takmičenje počinju da se biraju u januaru nakon Božića, a ovogodišnje najtvrđe svetsko jaje izabrao je Savin sin poznatom tehnikom lupkanja jajeta po zubima kako bi se videla čvrstina ljuske.

„Ja ne mogu da dobro procenim jer imam veštačku vilicu, ovako je on obavio taj deo, a ja svoj. Ne mogu da verujem. Ko čeka dočeka!“, poručuje Sava široko se osmehujući.