Banjički derbi, neka čeka Snežana Savić!

Banjički derbi između crvene i plave ekipe počeo je još 1983. godine. I još uvek traje. Šansa za revanš je svakog utorka i to na istom mestu.

„Kada je ova škola sazidana, i 'Bora Stanković' prebačen ovde, tada je izgrađena i sala. I baš tada smo mi počeli da igramo fudbal 1982. na 1983. godinu. Igrali su profesori i pošto ih je bilo nedovoljno, onda smo mi dolazili sa strane po pozivu. Konkretno, moj otac je bio profesor matematike, a onda smo i mi dolazili. To se održalo do dan-danas“, seća se Dragan Bratanović, koji je među prvima zaigrao na Banjici.

Više od tri decenije za fudbalere koji igraju u banjičkom derbiju utorak je crveno slovo.

„Ja sam, inače, muzičar po profesiji, 14 godina sam radio sa glumicom i pevačicom Snežanom Savić. Ja sam 90-ih, kada je bilo mnogo posla, zbog fudbala odbijao ovaj utorak da se ne pogađa i da nema angažmana. Onda znate koja je to ljubav“, priča Predrag Stefanović.

Dragan Bratanović kaže da svi već znaju da utorak nije dan kada se sa bilo kim druže jer su na malom fudbalu. Dodaje i da njegova supruga, sa kojom je 28 godina u braku, ne zna za utorak kao dan kada je kod kuće.

Osim dobre ekipe, podjednako je važan i termin za mali fudbal. Nastavnici i njihovi prijatelji igraju uvek u pola sedam.

„Naravno da nam svima znači i borimo se svim silama da zadržimo ovaj sindikalni termin. Jedno dve godine je bilo povuci-potegni da li će termin ostati ili ne, ali eto, uspeli smo da se izborimo“, priča Saša Ristić.

Broj igrača se ne smanjuje. Čim neko ode u fudbalsku penziju, stiže zamena. Danas su na terenu i oni koji se nisu rodili u vreme prvih utakmica.

„Pozvali su me prijatelji, rodbina, i ova ekipa traje decenijama i prvi put kada sam došao na ovaj fudbal, bio sam iznenađen kada sam video da je to jedno pravo drugarstvo“, ističe fudbaler Mitar Jovanović.

Ali se na drugarstvo zaboravi kada počne utakmica, jer ovde ne važe stroga pravila.

„Nemamo sudiju. Svi smo sudije. Svi sudimo, ali na veoma korektan način. Tako da svađice postoje, ali kad se završi fudbal, svaka svađica i svaka netrpeljivost tu prestaje. Na kraju presudi ljubav prema fudbalu i druženju“, napominje Zoran Marković. 

Kondicija, kažu, vremenom popušta. Ali za većinu igrača utorak je jedini dan kada potrče.

„Pa rezultat više ne varira, crvena ekipa je tu u velikoj prednosti, ne mogu da kažem blagoj, i to u mnogo većoj igračkoj prednosti. Plava ekipa je igrački jača, ali nešto tu fali. Crvena ekipa jeste starija od plave ekipe, ali nas pobeđuju. Izgleda na iskustvo“, kroz osmeh kaže Marković.

Za 34 godine palo nekoliko hiljada golova

Fudbalska sezona traje koliko i školska godina. Izostanci se teško pravdaju. Papirići sa brojem opravdanih i neopravdanih derbija na kraju sezone dostavljaju se suprugama.

„Ja sam vodio statistiku od prvog dana, i to je bilo na tim nekim starim računarima, ali deo statistike koju imam je od 1994. na 1995. godinu. To je definitivno precizna statistika i kad ko dolazi i kad ne dolazi i koji su igrači i rezultati“, priča statističar Bratanović.

A statistika jedino precizno ne sabira broj golova.

„Za ove 34 godine palo je nekoliko hiljada golova. Ne vodimo evidenciju ko je koliko golova dao, ali je puno golova dato. Nekad manje, nekad više. U principu sedam do deset golova po utakmici. E, sad vi računajte: oko 40 utakmica godišnje puta 25 godina i to je to“, naglašava Bratanović.

Utakmica im, kažu, brzo prođe. A onda sledi treće, i to bolje poluvreme. Druženje koje se nastavlja u kafani ulazi u statistiku. Za sada je broj porcija roštilja u prednosti u odnosu na gulaš i prebranac sa kobasicom.