Koje tajne se kriju u zubima

Stomatološka forenzika relativno je nov deo sudske medicine. Omogućava nam da identifikujemo osobu, otkrijemo kada i gde je živela, koliko je imala godina.

Na primer, analizom korena zuba i umnjaka utvrđuje se koliko je neko imao godina.

„Da bismo procenili strost osobe, potreban nam je rendgen-snimak. Kada je umnjak dostigao određeni stepen razvoja, koren se maltene potpuno formirao, postoji jedna vrednost iznad koje smatramo da je ta osoba punoletna, ispod te vrednosti moramo posumnjati da je osoba maloletna“, objašnjava dr Ksenija Zelić Mihajlović, doktorka stomatoloških nauka.

Ističe da na osnovu zuba uspevaju da otkriju i kada je neko živeo.

„Imali smo slučajeve u kojima su određene individue nepoznatog porekla. Skeletni ostaci su pokazali da su živele u periodu Drugog svetskog rata, jer su imale plombe na zubima koje su se koristile samo u jednom kratkom vremenskom periodu, a nakon toga su zamenjene savremenijim materijalima“, navodi Mihajlovićeva.

Dentalnom analizom mogu da kažu i kakvo je bilo oralno zdravlje ljudi u, na primer, srednjem veku.

„Bolesti koje su zastupljene na zubima iz arheološke populacije se ne razlikuju previše u odnosu na savremenu populaciju, to je pretežno karijes, parodontopatija. Mi ispitujemo skelete koji dolaze iz potpuno različitih perioda – praistorija, antika i srednji vek. Ono što možemo da utvrdimo na osnovu analize je da, što se tiče bolesti kao što je karijes, možemo reći da su populacije u prošlosti imale mnogo manje zastupljen karijes nego što mi imamo danas.“

„Imali su zdravije zube. S druge strane, oni su zube koristili u fizičkim intervencijama – pletenje korpi, pa imamo stres koji fizički primećujemo na zubima, što danas nije slučaj“, objašnjava dr Tamara Pavlović, članica istaživačkog tima laboratorije za antropologiju pri Anatomskom institutu.

Proučavajući ostatke iz vremena Rimskog carstva, naučnici su otkrili da su mnogi imali zube bez karijesa. Tada nisu postojale ni četkice ni paste. Kako je onda njihovo oralno zdravlje bolje nego naše danas? Zbog ishrane – jeli su voće, povrće i malo šećera.