Peglana kobasica u naučnom radu!

Kada je, pre dve godine, mladi Piroćanac Danilo Penić počeo laboratorijsko istraživanje peglane kobasice, nije ni slutio koliko će mu izrada master rada biti teška, jer o tom proizvodu staroplaniskog kraja literature – nema.

„Moje istraživanje se sastoji od toga da otkrijemo koji su to mali organizmi koji dovode do tako kvalitetnog ukusa, odnosno mirisa i pospešuju da obično meso postane tako kvalitetan proizvod“, objašnjava ovaj student master studija biologije u Nišu.

U tome mu svakodnevno pomaže mentorka koja je magistrirala na siru sa Radan planine, a prva u Srbiji doktorirala na kajmaku.

„To je s jedne strane teško zato što svoje rezultate nemate sa čim da uporedite, a s druge strane zanimljivije nego da idete već utabanim stazama“, naglasila je Nataša Jokić, vanredni profesor PMF-a u Nišu.

Oni koji peglanu kobasicu prave decenijama, poput Predraga Stankovića, koji se tim poslom u Pirotu bavi pola veka, kažu da je taj proizvod prava nauka, te da je o njemu sigurno teško pisati, ali ga je još teže praviti.

„Kobasica se suši na promaji 40 dana i svakodnevno se, ujutru i naveče, pegla flašom. Osamdeset puta treba da je skinete i okačite da biste je peglali kako bi bila dobrog kvaliteta“, objašnjava Predrag Stanković Mrnja iz Pirota.

Želja tih mladih ljudi je, kažu, da povežu nauku i privredu, jer u proizvodnji zdrave hrane vide ostanak mladih na selu.

Tanja Žugić Petrović, profesorka na Visokoj poljoprivredno-tehnološkoj školi u Prokuplju, ističe da je važno napraviti dobar spoj nauke i te proizvodnje, organizovati mlade ljude sa sela, zaposliti ih u selima upravo u proizvodnji visokokvalitetne tradicionalne hrane koju u Srbiji imamo.

A da je od ideje do realizacije potrebno nekoliko hrabrih koraka, dokazuju i oni koji su grad zamenili selom. Neki od njih su na tržištu već poznati proizvođači zdrave hrane iz Srbije.