Kad Šumadinac jaje potkiva…

Potkovica ne mora da bude samo nova obuća za konja. Potkovice koje nastaju u majstor Životinoj radionici neizostavni su deo njegovog novog hobija.

„Osamdesetih godina bio je članak u novinama i ja sam to ostavio, o potkivanju jaja. Tokom ove zime u januaru, tražeći neke papire i novine, pronađem taj članak i kažem sebi: 'Ajde probaću da potkujem jaje“, objašnjava umetnik Života Denić iz Lapova.

Za novi hobi Životi je bio potreban i novi alat. Kupio je najpre, verovali ili ne, stomatološku bušilicu! Ovaj neobičan umetnik iz Lapova otkriva da jedino ova bušilica može da izbuši ljusku živog jajeta, a da ga pritom ne polupa. Bez bušilice, olovke i metra, njegov hobi je teško izvodljiv.

„Ovde vrlo malo ima tajni. Jedna glavna tajna je materijal, jer se potkovica pravi od olova a i ostale stvari su delimično od tog materijala. Suština je u koncentraciji, smirenosti, a tajne neke velike nema. Voleo bih da svako proba da potkuje jaje“, uverava Života.

Kada se iskuje potkovica i precizno probuše rupe na jajetu tada je završeno pola posla. Pre potkivanja, zbog mirisa valja da se jaje nalije sa malo šljivovice i da odstoji.

Dok jaje „odmara“, majstor Života ima i druge zanimacije. Već 24 godine pravi drvenog Šumadinca. Baš toliko se bavi skulpturom. Izdeljao je više od 100 likova, a njegovi Šumadinci putuju svuda po svetu.

„Od panja će nastati lik jednog našeg Šumadinca. Pretežno radim naše Šumadince odnosno naše ljude sa sela. Volim da ih prikazujem u drvetu, recimo kao što je ovo drvo staro 170 godina od morskog bagrema“, objašnjava Života i dodaje da Šumadinca ili bilo koju drugu skulpturu radi na svoj način.

Šumadinac bi trebalo, kako kaže Života u šali, da ima malo veći nos, brkove, šajkaču i opanak broj 45, jer Šumadinac je Šumadinac.

Života Denić je, kada je posle više od tri decenije rada na železnici ostao bez posla, odlučio da se posveti svojim hobijima. Zato je njegovo dvorište prostor pun različitih predmeta napravljenih od drveta, kamena ili gline.

„Kada dođem uveče ja iako umoran od drugih poslova i od poljoprivrede, meni ovo predstavlja odmor, psihičko odmaranje i zadovoljstvo“, kaže ovaj Lapovčanin.

U različitim obilicima potkovana jaja, ovog leta su njegovo najveće zadovoljstvo. Kada je miris šljivovice ispario još jedno jaje spremno je za potkovicu.

„Sada je najbitnije, treba ovu potkovicu na pričvrstimo na ovo jaje i to je sad najdelikatniji posao. Zato što prilikom rada moram da budem precizan. Mora da sve dođe na svoje mesto“, navodi Života i dodaje kako je suština da potkovica izađe kroz jaje, a da ga ne ošteti.

Jedno jaje Života potkiva u proseku oko sat vremena, a do poslednjeg trenutka rada ono može da pukne. To mu se često desi. Najbolja jaja za potkivanje su guščja, mada kaže da mu je želja da proba da potkuje i veća jaja poput nojevog.

„Pošto je kraj potkovice malo duži, uzimamo ove cvicangle da ovaj ekserić skratimo. Onda mora da se potkovica podvije na dole, kako bi držala jaje. To je samo prva potkovica koja ga drži, a potrebne su i dve sa jedne i tri sa druge strane. I to bi bilo to“, uči nas majstor.

Života radi za nadnicu sezonske poslove, a svoj neobičan hobi ne razmišlja da unovči, mada je kaže čuo da u susednoj Hrvatskoj jedno potkovano jaje košta oko pet evra. Želi samo da nastavi stari običaj u šumadijskom kraju.

„Poenta potkivanja jaja je prema nekom starom predanju i priči je da svaki kovač koji je završio kovački zanat, on je kod majstora morao da polaže ovaj ispit. I ukoliko on potkuje jaje, on je stopostotno usavršio kovački zanat“, priča kovač iz Lapova.