Konačno otkriveno zašto suncokreti prate Sunce!

Vođa istraživanja, Stejsi Harmer s Univerziteta u Kaliforniji, ističe da je reč o prvom poznatom primeru u kome rast neke biljke menja njen unutrašnji sat i da to čak ima i evolucijske posledice.

Najmanje od 1898. godine naučnici posmatraju suncokrete koji dan započinju okrenuti prema istoku i tokom dana se polako okreću prema zapadu, da bi se tokom noći ponovo vratili ka istočnoj strani. Do sada se nije znalo šta reguliše taj proces.

Kako bi ustanovili da li je u pitanju biološki sat ili se biljke jednostavno kreću po nekom predodređenom rasporedu, američki biolozi sproveli su niz eksperimenata – suncokrete su privezali tako da nisu mogli da se pomeraju, a zatim ih postavili u posude koje su na početku dana okrenuli ka zapadu, suprotno od signala koje uobičajeno dobijaju od Sunca. Time su uspeli da im poremete ritam.

28023871 Zreli suncokreti orijentišu se ka istoku da privuku pčele

Zatim su suncokrete postavili u laboratoriju s fiksiranim veštačkim svetlom i ustanovili da su se nekoliko dana njihali napred-nazad. „To je ponašanje kakvo očekujete od mehanizma koga pokreće unutrašnji sat“, ističe Harmenova.

Zatim su napravili veštačko svetlo koje se kreće od istoka prema zapadu. Suncokreti su uspeli da usklade svoje pokrete u skladu s kretanjem svetla kada je ono pratilo dvadesetčetvoročasovni ritam, ali ne i kada je ritam promenjen na 30 sati. Sve to ih je dovelo do zaključka da je u suncokretima nešto povezano s 24-časovnim ritmom kretanja.

Ali šta je to što zapravo uzrokuje kretanje suncokreta? Naučnici su ustanovili da jedna strana stabljike, u zavisnosti od doba dana, raste brže od druge strane. A to uzrokuje da biljka njiše svojim cvetom. Harmerova je objasnila da je takav tip rasta drugačiji od redovnog rasta suncokreta i javlja se na dnevnoj bazi, odnosno u 24-časovnom ritmu.

Pokazalo se da je to za biljku važno jer su okrenute od Sunca tokom eksperimenata imala 10 odsto manje listove od prosečnih. Takođe, suncokreti koji su ujutro bili okrenuti prema istoku privukli su pet puta više pčela od onih veštački okrenutih na zapad.

To pokazuje da postoji evolucijska korist od toga što suncokreti „jure“ za Suncem. „Pčele vole tople cvetove“, objasnila je Harmerova u radu objavljenom u časopisu Sajens.