Bi-Bi-Si: Nema dokaza da je apartman 212 u „Kleridžisu“ bio jugoslovenski

Čerčil je, naime, tada učinio uslugu jugoslovenskom kralju Petru Drugom naredbom da se apartman 212 u tom londonskom hotelu proglasi teritorijom tadašnje Jugoslavije samo na jedan dan.

Međutim, pronalaženje dokaza koji bi potkrepili tu priču je danas skoro nemoguće, prenosi Bi-Bi-Si i citira izjavu prestolonaslednika Aleksandra koji kaže: „Nažalost, svi fajlovi su odavno nestali iz očeve kancelarije“.

U britanskim novinskim člancima mogle su se naći priče o tome kako se Ujedinjeno Kraljevstvo smanjuje, a Jugoslavija povećava, u kojima su izneti podaci da su ulazna vrata apartmana predstavljala internacionalnu granicu, pa je rum servis pripreman u jednoj zemlji a isporučivan u drugoj.

Priča o apartmanu 212 ponovljena je na pričevom sajtu, u zvaničnoj istoriji „Kleridžisa“, i u bezbroj knjiga, ali dokazi da je ova hotelska soba u Londonu deo Jugoslavije, ne postoje, navodi Bi-Bi-Si.

Jedini dokument iz 1945. u kojem se pominje Jugoslavija i hotel „Kleridžis“ je pismo britanskom ministarstvu spoljnih poslova od 23. jula u kojem se obaveštava da je kraljica Aleksandra rodila sina, ali se dogovor Čerčila i kralja Petra ne pominje.

Dogovor se ne pominje ni u Hansardu, službenom zapisniku debata u britanskom parlamentu, ni u Čerčilovoj biografiji koju je napisao Martin Gilbert, ni u dnevnicima privatnog sekretara britanskog kralja Džordža Šestog, koji je, inače, bio kum princu Aleksandru Karađorđeviću.

O hotelu „Kleridžis“, jednom od najpoznatijih na svetu, i danas kruži anegdota da ako nazovete recepciju i zatražite da razgovarate sa kraljem, s druge strane žice recepcionar će vas uljudno upitati: „Izvinite, s kojim kraljem?“.

Upravo to dovoljno govori o samom zdanju, koje je tokom svoje 150-godišnje istorije ugostilo mnoge slavne goste.

Smešten u srcu londonskog Majfera, hotel je poznat kao omiljeno mesto za odsedanje državnika. O važnosti ovog hotela svakako govori i podatak da je među klijentelom poznat i kao „aneks Bakingemske palate“.

Za one koje nisu „plave krvi“, dobiti pristup ovom, jednom od najekskluzivnijih hotela, znači isto što i kupiti neku „polupristojnu“ krunu.

Osoblje hotela spremno je, kažu, da u rekordnom roku prekreči prostoriju, promeni njenu namenu i prilagodi je i najzahtevnijim mušterijama.