Niko neće da čuva ovce ni za 500 evra, fali im internet

Stoga država razmišlja o načinima kako da prevaziđe taj problem i spremna je čak da izdvoji subvencije za osobe koje bi povredmeno pravile društvo pastirima. Jer planina je, kažu, pusta, nema stanovnika, a ni interneta.

Plate pastira se, inače, kreću od 400 do 500 evra. Niko, međutim, ne želi da bude pastir, što poljoprivrednike dovodi u nezgodnu situaciju pa moraju, čak, da smanjuju broj grla.

Sve to, kažu stručnjaci, ugrožava proizvodnju tradicionalne hrane.

„Ovakvo stanje traje duže i preti da uništi tradiconalno stočarstvo. U mnogim slučajevima će značiti kraj tradicionalne pripreme sira u mlekarama, zamiranje starih recepata i zatvaranja mnogih preduzeća koja postoje u toj oblasti“, upozorava Ivica Sofronievski iz Gostivara koji poseduje farmu od 2.500 ovaca.

Prema njegovim rečima, niko ne želi da sedi na planini za 500 evra, pa pomoć traže u Albaniji, odakle, kako kaže, uglavnom dolaze stare osobe. Njegova farma trenutno zapošljava osam pastira od kojih je polovina iz Albanije.

„Situacija bi se mogla poboljšati ako se bude radilo na infrastrukturi do planinskih pašnjaka, koji su praktično odsečeni od civilizacije. Struje ima retko, a gotovo sva sela su napuštena“, priča Sofronievski i dodaje da se pritom mora sprovoditi i obuka za pastira.

Zato su, kaže, u saradnji sa Ministarstvom prosvete dogovorili uvođenje modela obuke za pastire, a kandidati će provoditi po mesec dana na planini, gde će imati obezbeđeno spavanje, hranu i piće, a fokus će im biti na praktičnom radu.

Mome Mladenovski iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede razloge za pad broja stoke vidi u niskoj profitabilnosti, nedostatak infrastrukture, struje i interneta na planinskim pašnjacima.

Mladenovski stoga predlaže da država obezbedi subvencije za ljude koji bi „pravili društvo“ pastirima u planini, a njihov zadatak bi bio da izvesno vreme provode sa pastirima.