Hlebovac, nova svetska superhrana

Pripadajući porodici smokava, latinskog naziva Artocarpus altilis, hlebovac bi mogao da postane nova svetska superhrana. Njeni veliki žuto-zeleni plodovi veličine fudbalske lopte mogu da se kuvaju, peku, prže ili mrve u brašno mogli bi da posluže za hranjenje sve veće svetske populacije.

Evropljani su prvi put došli u dodir sa hlebovcem 1769. godine kada je kapetan Kuk stigao na Tahiti, gde su naučnici u njegovoj posadi imali zadatak da popišu sve nove vrste. Botaničar Džozef Benks shvatio je da se radi o vrlo specifičnoj biljci koja može da posluži kao izvstan izvor kalorija.

Benks je predložio kralju Džordžu Trećem da hlebovac iskoristi za hranjenje robova na plantažama šećera u britanskim kolonijama u Karibima. Britanskom kralju se dopala ideja. Robovima ne toliko - odbijali su da jedu hlebovac, a jedino ostrvo gde je prihvaćen jeste Jamajka gde je biljka veoma popularna.

Današnji stručnjaci se slažu da je Benksov izbor bio odličan, jer mnogi od njih veruju da je hlebovac sledeća svetska superhrana.

Jedno drvo može da rodi i do 200 kilograma voća po sezoni. Raste izuzetno brzo i počinje da daje plodove već posle tri do četiri godine, a osim toga ne zahteva mnogo brige.

Povrh svega, plodovi su veoma hranjivi. Imaju veliku količinu skroba, a udeo ugljenohidrata jednako je krompirima, kukuruzu i pirinču. Sadrže i dobru količinu vlakana, minerala (kalijum, fosfor i kalcijum) i vitamina.

Još jedna fantastična karakteristika hlebovca jeste da uspeva u tropskim i suptropskim predelima, gde danas u svetu živi oko 80 odsto ukupne populacije gladnih.

Broj komentara 0

Pošalji komentar

Uputstvo

Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.