Palmira, „biser pustinje“ posle džihadista

Sam dolazak u Palmiru je izazov. Pripadnici Islamske države minirali su prilaze, koje su mukotrpno očistili sirijski vojnici uz rusku pomoć.

Reporterka RT-a Lizi Felan bila je jedna od prvih novinarki koja je kročila u Palmiru od kada su je džihadisti zauzeli u maju 2015. godine. „Zaista je neverovatno stajati u biseru pustinje – drevnom gradu Palmiri, za koju su mesecima ljudi širom sveta strahovali da neće ostati kamen na kamenu“, bio je prvi utisak Felanove.

Brojni predmeti i veliki delovi antičkih hramova pretrpeli su znatna oštećenja. Posebno su demolirani hram bogu Belu i trijumfalni luk.

Hram je sagrađen u čast bogu Belu i bio je jedan od tri glavna hrama, od čega su druga dva bila podignuta za boga Meseca Aglibola i boga Sunca Jarhibola. Hramovi su napravljeni 32. godine i bili su centralne građevine religioznog života Palmire.

Delovi hrama Belu znatno su oštećeni, a stručnjaci će uskoro stići da naprave procenu štete i da li drevni hram može da bude popravljen.

Felanova objašnjava da je sada glavna stvar videti koliko je glavnih kamenih blokova ostalo netaknuto i onda proceniti da li bi bilo moguće rekonstruisati ostale kako bi bezbedno mogli da nose težinu konstrukcije.

Amr El Azm, profesor bliskoistočne istorije na Univerzitetu u Ohaju, ističe da, uprkos tome što je mnogo toga uništeno u Palmiri, cilj Islamske države nije nužna destrukcija već krađa i prodaja predmeta.

„Islamska država vidi kulturno nasleđe kao izvozni resurs i pokrašće ono što mogu da prodaju. U svojoj organizacionog strukturi imaju odeljenje za antikvitete koje je u okviru odeljenja za resurse – istog onog koje se bavi prodajom nafte i minerala“, objašnjava El Azm za RT.

Međutim, profesor dodaje da su neki veći objekti, poput Belovog hrama i trijumfalnog luka, dignuti u vazduh najviše iz propagandnih razloga, a ne toliko iz religioznih.