Oprezno sa šećerom – već smo zavisni od njega

Sve počinje od malih nogu i mališane učimo da li da jedu mnogo slatkiša, i šta je dobra zamena za neku čokoladu. Roditelji često kažu da im je dete hiperaktivno kada u svoj organizam unese mnogo slatkiša.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, profesor dr Igor Prpić, sa Klinike za pedijatriju KBC Rijeka, istakao je da je to delimično tačno. To su proučavala istraživanja devedesetih godina, koja su skupila sve studije o ugljeni hidratima, koji su uticali na ponašanje dece. Istraživanja nisu bila zaključna i rekla su možda da, možda ne.

„U nazad poslednjih deset godina sprovedeno je jedno veliko prospektivno istraživanje koje je pratilo decu od rođenja do četrnaeste godine života, sa vrlo striktnim jelovnikom praćenja. Pokazalo se da deca koja uzimaju više ugljenih hidrata, definitivno imaju značajno povišeni rizik, i kod njih se javlja onaj sindrom ADHD, znači poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Ne možemo samo sam šećer optužiti, ali definitivno. Šećer, kao šećer ima veoma veliki uticaj na ponašanje dece“, rekao je prof. dr Igor Prpić.

U čemu je razlika između glukoze i fruktoze, zašto je fruktoza nekada dobra, a nekada loša?

„Fruktoza koju koristimo u voću je uvek dobra, zato što to nije čista fruktoza, već je fruktoza pomešana sa vlaknima. Ono što predstavlja problem je što fruktoza, sva naša industrijska sladila su zaslađena tim kukuruznim sirupom kojim je obogaćena fruktoza. To je veštačka fruktoza koja definitivno nije dobra“, ističe profesor.

Takođe dodaje, da je na prvom mestu način razgradnje fruktoze. Njeno delovanje na mozak je takvo da ono ne stvara osećaj gladi i osećaj sitosti.

„Kada ste nezadovoljni pojedete nešto slatko, pa onda to krene malo više, pa malo više, a za to je odgovorna ta fruktoza u industrijskim proizvodima, koja ne dovodi do zadovoljavanja našeg centra za dobar osećaj, koji se nalazi u mozgu, za razliku od glukoze“, istakao je prof. dr Igor Prpić.

Na koji način šećer utiče na mozak?

„Na mnogo načina, na pamćenje, ponašanje, na kogniciju, i na sve stvari, što zovemo više intelektualne funkcije, a 25 odsto energije koju mi uzimamo troši se na rad mozga. Da bi mozak mogao da funkcioniše potrebni su mu ugljeni hidrati i ne samo fruktoza, već i glukoza“, napominje profesor Igor Prpić.

Ističe i da druga važna stvar, povezanost između creva i mozga, a tu imaju uticaj ne samo moždani neurotransmiteri i neuromodulatori, nego i crevni. Tu se vidi kako šećeri deluju na naš endokanabivni sastav i pokazuju, kada osećamo glad, a kada osećamo sitost, i kada ćemo sve jesti i na koji način ćemo jesti, i koju hranu ćemo jesti, koju vizuelno biramo. Što ranije počnemo sa slatkišima, imamo veću sklonost da i nastavimo, a i veliku sklonost, da u tome preteramo.

Čime zameniti neku čokoladicu koju deca vole da jedu?

„Postoji suvo voće koje je fruktoza iz voća i ona nije veštački zaslađena. Definitivno detetu ne treba ništa uskraćivati, ni čokolade ni bombone i svedimo to na jednu primerenu meru. Šta je primerena mera, recimo, jednom dnevno ili jednom nedeljno“, rekao je doktor.

Neka istraživanja su pokazakla da je zavisnot od šećera slična kao kod nekih psihoaktivnih supstanci, da li je istina da više šećera jedemo kada smo pod stresom?

„Šećeri aktviraju iste one centre u mozgu koje aktiviraju i psihoaktivne supstance, to je sastav koji je vrlo sličan. Da, zavisni smo od šećera, i tu treba da budemo vrlo oprezni, na koji način sve to treba koristiti i na koji način treba to tumačiti“, rekao je prof. dr Igor Prpić.