Moždani udar više nije stanje koga se lekari plaše

Zima ima prednosti i mane, ali joj je najveći minus pored onog temperaturnog uticaj na naš organizam. U Srbiji svakih 15 minuta neko doživi, a svakih 60 minuta neko umre od moždanog udara. Ovih dana, on udara još jače.

„Vaskularni sistem je podložniji vazospazmima tokom zimskih meseci, jer hladnoća pogoduje stezanju krvnih sudova. Ako postoje suženja, kao što se dešava i kod moždanog i kod srčanog udara, dodatni spazam pogoršava tu snabdevenost“, navodi profesor dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.

Zato u narednom periodu, osluškujete svoj organizam. Obratite pažnju ukoliko osetite nešto neobično.

„Slabost vida, poremećaj govora, iskrivljenost lica. Ali nema nijednog saimtpoma u neurologiji koji ne može biti znak moždanog udara. Zato i jaka glavobolja, poremećaj u smislu utrnulost ekstremiteta su neki od simptoma“, dodaje dr Raičević.

Obratite pažnju i šta i koliko jedete.

„Povećana je učestalost u zimskim mesecima u našem klimatskom okruženju, a vezuje se i za period slava koje su uglavnom u zimskim mesecima, kada dolazi do ekscesa i u uzimanju hrane koja nije dijetetski dobro regulisana, ali pravimo ekscese i u zloupotrebi alkohola“, napominje doktor.

Kada nešto od ovih simptoma osetite – pravac u bolnicu, jer je kod ove neurološke bolesti svaki minut dragocen.

„Mi već dvadesetak godina provodimo trombolitičku terapiju i to je takozvani prozor od četiri i po sata kada ima logike da putem intravenske infuzije damo lek koji će da razloži tromb. Savremenim vaskularnim tehnikama ovaj prozor je proširen na šest sati, a u nekim slučajevima, kada govorimo o poremećajima u zadnjem slivu, se produžio i na 12, odnosno do 24 sata. Moždani udar više nije stanje od koga su se plašili i pacijenti i doktori, nego je to stanje koje je praktično kao i srčani udar, rešivo“, naglašava profesor Raičević.

Danas se zna da je za nastanak moždanog udara odgovorno 10 faktor rizika.

„Zdrav način žovota, odmor, uzimanje lekova oni koji već znaju da imaju neko oboljenje, i to uzimanje lekova ne samo kada skoči pritisak, već u onakom obimu i onim tempom kao što piše. Ako piše da se neki antihipertenziv uzima dva puta dnevno, onda dva puta dnevno, čitav život, dok lekar ne promeni“, insistira profesor Raičević.