Manja plata, duži gubitak pamćenja i tri puta brže starenje

Dvadesetogodišnja studija započela je 1990. godine i pratila učesnike kroz Veliku recesiju, period ekonomske krize širom sveta.

Rezultati su pokazali da su volonteri čija je plata smanjena bar jednom tokom dve decenije bili lošiji na kognitivnim testovima.

Francuski istraživači tvrde da je uticaj smanjenja plata na zdravlje mozga bio tri puta veći od onog od prirodnog starenja tokom jedne godine.

Studiju koju je vodio Istraživački centar Inserm u Bordou pratilo je 3.287 ljudi.

Svi su u početku imali od 23 do 35 godina. Istraživači su pratili koliko često im je prihod padao, kao i u kom procentu se plata menjala.

Na kraju studije učesnici su dobili testove razmišljanja i pamćenja, koji su merili koliko su dobro ispunili zadatke i koliko vremena im je trebalo da ih završe.

Istraživači su otkrili da su volonteri sa dva ili više smanjenja plata imali lošije rezultate od onih čija se plata nije promenila.

Podaci su takođe pokazali da su volonteri koji su imali jedno smanjenje plata imali 2,87 poena niže od onih čija se plata nije promenila.

Volonteri koji su doživeli jedan ili više padova prihoda imali su manje bele moždane mase, odnosno tkiva koje povezuje različita područja mozga. Ako osoba ima bolest bele moždane mase, postepeno će imati poteškoća sa sposobnošću razmišljanja, ravnoteže i hodanja.

Prethodna istraživanja pokazuju da se volumen i težina mozga smanjuju kako starimo – za oko pet procenata po deceniji kada osoba napuni 40 godina.

„Naši rezultati pružaju dokaz da je veći pad prihoda tokom godina povezan sa nezdravim starenjem mozga u srednjim godinama“, rekla je dr Graset i dodala da pojedinci koji imaju nestabilne prihode mogu biti više izloženi riziku zbog kardiovaskularnih faktora rizika, depresije ili percipiranog stresa.

Oni sa finansijskom nestabilnošću mogu stvoriti nezdrave navike, poput konzumiranja alkohola ili cigareta, ili ne uspevaju da upravljaju bolestima poput dijabetesa – što može da dovede do ozbiljnih komplikacija.