Sistem obaveštavanja – povučeni a propisani lekovi

Internista Igor Dimitrijević kaže da su zahvaljujući medijima čuli šta se dešava, ali da će, dok ne stigne zvanični dokument, pacijentima koji imaju gastointestinalne tegobe, i dalje propisivati „ranitidin“ i „ranisan“.

„Sve do tada, dok oni ne dobiju zvanično obaveštenje koje je zdravstvena ustanova dobila od Agencije za lekove ili od proizvođača, apsolutno, oni nisu u obavezi da postupaju drugačije“, rekao je dr Igor Dimitrijević iz doma zdravlja „Palilula“.

Kada proizvođač dobrovoljno povuče lek, dužan je da o tome obavesti apoteke i zdravstvene ustanove, kažu u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Postoji nekoliko situacija i načina na koji oni obaveštavaju zdravstvene radnike i javnost. U ovakvoj, Agencija je informaciju objavila na svom sajtu i u Biltenu, a kada je situacija ozbiljnija, zdravstvenim ustanovama i apotekama šalje se pismo.

„Zdravstveni radnici, lekari i farmaceuti i drugo medicinsko osoblje, svakako treba da budu odgovorni i da se dodatno informišu, da prate redovno vesti na sajtu Agencije za lekove, kako bi bili u potpunosti informisani o svim mogućim neželjenim reakcijama, alertima, upozorenjima, povlačenjima u najekstremnijim slučajevima, koje sprovodi Agencija za lekove ili o kojima Agencija za lekove obaveštava stručnu i opštu javnost“, kaže Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Podrazumeva se da se lekari tokom radnog veka usavršavaju i prate šta se dešava na tržištu lekova, ali kako na poslu nemaju internet vezu, to mogu da rade jedino kod kuće. Ipak, kad Dom zdravlja dobije zvanično obaveštenje, situacija se menja.

„Oni prvo nemaju vremena od prevelikog broja pacijenata, kada imaju po 40, 50, nekad i 60 pacijenata, oni nemaju vremena da proveravaju određene informacije. Drugo, oni nemaju internet konekciju, znači oni nemaju Gugl konekciju da mogu da koriste kompjuter u neke privatne svrhe. Dakle, oni jedino što mogu da urade, to je preko svog mobilnog telefona, ali van radnog vremena ili u toku pauze pa da pokušaju da se informišu“, kaže dr Dimitrijević.

Inače, danas je u beogradskim apotekama bila prava jagma za istim lekom proizvođača iz Severne Makedonije, koji nije povučen sa tržišta.

Nečistoće najčešće nastaju od rastvarača

Prema rečima nadležnih, aktivna supstanca koju koristi „Alkaloid“, nabavlja se u Kini. Otkud onda nečistoće u  „ranitidinu“ i „ranisanu“? U skoro svakoj aktivnoj supstanci od koje se prave lekovi nalaze se nečistoće, koje najčešće nastaju od rastvarača, bez obzira gde se on proizvodi.

Prošle godine, to se dogodilo sa lekom za hipertenziju, i kod njega je pronađen nitrozamin kao i kod aktivne supstance „ranitidina“.

„Na osnovu svih informacija kojima je Evropska agencija za lekove raspolagala, izračunato je, na nivou epidemiološke procene, da, ukoliko bi 100.000 pacijenata primalo taj antihipertenziv svakog dana, u maksimalnoj dozi u toku šest godina, onda bi nastala 22 dodatna slučaja kancera u odnosu na neki bazalni nivo javljanja kancera u toj populaciji“, izjavio je prof. dr Miroslav Savić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Evropska agencija za lekove 12. septembra je počela ispitivanja koja treba da potvrde ili demantuju mogući štetan uticaj nitrozamina na ljudsko zdravlje. Do tada je najbolje posavetovati se sa svojim lekarom.