Lekovi za smirenje kao bombonice – stres je kulturološki problem u Srbiji

Gostujući u Beogradskoj hronici, objasnila je da je broj verovatno i veći od 5,5 miliona kutija lekova za smirenje, zato što je to klasa lekova koji se često zloupotrebljavaju i mogu se na neke nedozvoljene načine nabaviti.

„Ovako visoke brojke nama profesionalcima najpre mogu da govore o nedostatku opravdanosti prepisivanja ovih lekova. Psihijatri najmanje prepisuju ovu klasu lekova, zato što znaju da anksioznost ciljni simptom za ovu klasu lekova i da treba lečiti primarni poremećaj, a ne simptom“, navodi Ivana Stašević Karličić.

Osim visokog broja izdatih lekova za smirenje, prošle godine je u apotekama u Srbiji izdati milion i po kutija antidepresiva, na šta v. d. direktorka klinike „Laza Lazarević" kaže da se kvalitet zdravstvene zaštite u razvijenijim zemljama meri većim brojem propisanih antidepresiva.

„Anksioznost koja je sržni simptom anksioznih i sa stresom povezanih poremećaja je i jedan od vodećih simptoma depresije, koja je u stalnom porastu u svetu, a ona se leči ovim lekovima. Antidepresivi ne izazivaju zavisnost. Novi antidepresivi su dosta komforni za uzimanje, piju se jednom dnevno, nemaju neželjene efekte i njihova upotreba ne mora biti doživotna zato što se ovi poremećaju mogu izlečiti“, ističe Stašević Karličić.

Prema njenim rečima, stres u Srbiji velikim delom potiče iz kulturološkog pritiska visokih očekivanja.

„Svi imamo imperativ da imamo puno novca, da putujemo – što smo prihvatili iz jednog potrošačkog društva“, dodaje Stašević Karličić.

Kako je navela, ljudi koji imaju problema sa emocijama ne mogu se svrstati u jednu socio-ekonomsku kategoriju.

„Bez obzira koliko zarađujete i koliko komforno živite, nećete ostati imuni na tu vrstu lične neugodnosti koja vas može odvesti u bolest“, kaže v. d. direktorka klinike „Laza Lazarević“.