Dobar i loš holesterol

Svi znamo za holesterol, ali ga obično spominjemo tek kada nam pravi probleme.Trebalo bi da znamo da je holesterol neophodan za normalno funkcionisanje svake naše ćelije.

„Holesterol predstavlja jednu od komponenti masti u našem organizmu i on je vrlo bitan zato što čini naše ćelijske membrane. Bitan je za stvaranje brojnih hormona, kao što je polni hormon, vitamin d, hormon nadbubrežne žlezde“, ističe dr Marija Stojanović, sa katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Njegovo štetno dejstvo se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u većim koncentracijama.

Do tada on pomaže našem organizmu.

„Vrednosti ukupnog holesterola, trebalo bi da budu od 3-5 mmol/l , a vrednosti preko pet mmol/l  su one koje se smatraju rizičnim“, ističe doktorka Stojanović.

Jedan holesterol je dobar, a drugi loš. Zato ga proverite jednom godišnje, jer njegov poremećaj može da ugrozi kardiovaskularni sistem.

„Postoje dve frakcije holesterola: dobar holsterol ili hdl i loš ili ldl. Loš se smatra lošim, jer on direktno učestvuje u arterosklerozi“, kaže doktorka Marija.

„Na prvom mestu  su bolesti srca i krvnih sudova od kojih umire svaki drugi građanin. Jedan od važnih faktora rizika za izazivanje  koronarne bolesti, i arteroskleroze kao uzročnika infarkta srca i šloga je hiperlipoprotinemija ili hiperholesterolemija“, napominje  prof. dr Milika Ašanin, direktor kliničkog centra Srbije.

Treba još znati da nizak holesterol nije dobar znak.

„Niske vrednosti holesterola, mogu da budu nekada niske, kada se radi o neregularnoj ishrani, ili zbog bolesti jetre. Zbog toga što se holestrol stvara u jetri, pa mogu da dovedu do smanjenje koncentracije holesterola u krvi“, zaključuje doktorka Stojanović.

Balansiranom ishranom možemo naš lipidni status dovesti u ravnotežu.

„Mi holesterol unosimo sa mnogim drugim namirnicama, to je takozvani skriveni holesterol, koji se nalazi u različitim grickalicama, pecivima, u mesu, jajima, mleku“, kaže doktorka Veroslava Stanković, specijalista ishrane i dodaje da ne bi trebalo da izbegavamo meso, jaja, mlečene proizvode...Za ravnotežu i smanjenje važno je izbegavati grickalice. 

„Mi preporučujemo više fizičke aktivnosti, dijetu, a ako treba i lekove“, zaključuje prof. dr Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije.