Virus HIV-a nestao kod Britanca posle transplantacije

Istraživači kažu da je još rano reći da je pacijent izlečen od HIV-a. Identitet muškarca nije objavljen, poznato je samo da mu je HIV virus otkriven 2003. godine, a devet godina kasnije i Hodžkinova bolest, maligno oboljenje limfocitnog tkiva.

Tokom borbe protiv raka išao je na hemoterapiju, posle čega je od davaoca otpornog na HIV dobio matične ćelije. I rak i HIV su nakon toga ušli u remisiju. Na ovom slučaju rade istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Kraljevskog koledža u Londonu, Kembridža i Oksforda.

Drugi put se dešava da je pacijent koji ima HIV virus nakon takvog lečenja ušao u remisiju. Pre deset godina pacijent iz Berlina imao je transplantaciju koštane srži, takođe od davaoca sa prirodnim imunitetom na virus, prenosi bbc.com.

Broj ljudi koji su otporni na HIV virus je mali 

Timoti Braun se od tada navodi kao prva osoba koja je pobedila HIV/sidu, iako je na njemu primenjen mnogo agresivniji pristup lečenja.

„Postizanjem remisije kod drugog pacijenta, koristeći sličan pristup, pokazali smo da slučaj berlinskog pacijenta nije anomalija“, navodi profesorka Ravindra Gupta, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koja učestvuje u istraživanju.  „To se zaista dogodilo zbog lečenja, time je eliminisan HIV virus iz njihovih tela“, dodala je Gupta.

Profesor Eduardo Olavarija, sa Kraljevskog koledža u Londonu, koji je takođe deo istraživanja, kaže da uspeh daje nadu u potrazi za dugoočekivanim lekom za HIV i sidu.

Međutim, postoji veoma mali broj ljudi koji su otporni na HIV virus, a koji imaju dve mutirane kopije CCR5 receptora. To znači da virus ne može da uđe u ćelije koje uglavnom zarazi.

Londonski pacijent dobio je matične ćelije od davaoca sa tom specifičnom genetskom mutacijom, koja ga je učinila otpornim na HIV. Ipak, ćelije koje i dalje imaju u sebi HIV virus, godinama nakon lečenja ostaju u telu, ali u stanju mirovanja.

Oporavak pacijenta iz Berlina nije slučajan 

Britanski istraživači kažu da je lečenjem moguće ciljati CCR5 receptore kod onih koji imaju HIV virus, sad kad znaju da oporavak berlinskog pacijenta nije slučajnost. 

Profesor Graham Kuk, sa Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja, kaže da su rezultati ohrabrujući. „Ukoliko budemo bolje razumeli zašto je ta procedura kod nekih pacijenta uspešna, a kod drugih nije, bićemo bliže krajnjem cilju – leku za HIV. U ovom trenutku procedura i dalje nosi previše rizika da bi bila korišćena na pacijentima kojima inače ide dobro“, rekao je dr Kuk. 

Doktor Endrju Fridman, sa Univerziteta u Kardifu, kaže da je reč o interesantnom i potencijalno značajnom istraživanju. Međutim, ističe da je potrebno obaviti dodatna testiranja, kako bismo bili sigurni da se virus kasnije neće ponovo pojaviti.

„Iako ovaj način lečenja očigledno nije praktičan za lečenje miliona ljudi širom sveta, izveštaji poput ovog bi mogli da pomognu u dolasku do krajnjeg cilja a to je lek za HIV“, kaže Fridman. U međuvremenu, kako navodi, fokus treba da bude na ranom dijagnostifikovanju HIV virusa i na tome da pacijenti odmah krenu sa antiretrovirusnom terapijom jer to može da spreči da virus pređe na druge i da ljudima koji imaju HIV omogući da normalno žive.