Šetnjom do zdravlja

Nogu pred nogu, u bržem ritmu, u paru, sa društvom ili solo. Samo je važno šetati, lekari kažu, najmanje pola sata dnevno.

„U vašem organizmu posle pola sata šetnje dolazi do lučenja hormona zadovoljstva, to su serotonin i endorfin. Ti hormoni opuštaju naš organizam, usporavaju srčani rad, poboljšavaju cirkulaciju, poboljšavaju disanje, dakle jedno blagostanje za naš organizam“, objašnjava kardiolog dr Predrag Mitrović.

Planinarima je pešačenje stil života u kojem, kažu, istinski uživaju. Kad nije sa planinarima, Slavica šeta sa unukom Kalinom.

„Još od najranijeg detinjstva kad sam sa bakom šetala livadama do drugih mesta, ja sam stvorila naviku da pešačim. Dok sam bila đak, iz škole sam se uvek vraćala peške, od 12. gimnazije pa sve do Trošarine. U studentsko doba sam se učlanila u planinarsko društvo i počela da osvajam planine, od onih nižih, viših pa sve do onih najviših stenovitih, od preko 2.500 metara“, kaže Slavica Rakić iz Planinarskog društva „Železnik“.

Istraživanja su pokazala da su vlasnici pasa zdraviji i vitalniji jer najmanje dva puta dnevno ljubimce izvode u šetnju.

Ana priznaje da nije bila neki šetač, sve dok, pre šest godina, u njen život nije ušao Švrća.

„Šetam i kad je sunce i kad je kiša i kad je hladno i kada pada sneg i noću i danju, i kada sam baš umorna i dođem sa posla, on me samo pogleda i motiviše i kad se vratimo iz šetnje, oboje smo srećni, a i zdraviji, jer dosta vremena u toku dana provedemo u šetnji“, priča novinarka RTS-a Ana Stamenković.

Lekari kažu da je pešačenje korisno za ljude svih životnih dobi, naravno u skladu sa fizičkim mogućnostima.

Nekada zgrade do četiri sprata nisu imale lift. Tada se gradilo po JUS-u, za one mlađe da prevedemo, po jugoslovenskom standardu.

Ne koristite lift za niže spratove, mlađi mogu da preskaču po jednu stepenicu.