Srpska forenzičarka među devet najboljih na svetu

Jedan od pet radova koliko je prezentovala doktorka Dragana Zgonjanin Bosić na ovom skupu, našao se među devet nagrađenih prestižnim priznanjem društva koji okuplja najistaknutije forenzičare sveta.

„Predstavila sam rezultate pet različitih istraživanja iz oblasti kojima se bavi DNK laboratorija Instituta za sudsku medicinu KCV-a. Dva rada su bila rezultat saradnje sa forenzičarima Departmana za forenzičke nauke i kriminalistiku policije Dubaija, koji su se bavili ispitivanjem novih 'Y'-hromozomskih markera, odnosno kratkih ponavljajućih tandema“, objašnjava Zgonjanin Bosić, stalni sudski veštak forenzičke genetike i sudskomedicinske toksikologije i šef Odseka za DNK analizu.

Prema njenim rečima ta ispitivanja ponudiće obećavajuće rezultate u rasvetljavanju nekih krivičnih dela, pružajući specifičnu i osetljivu detekciju muške DNK, prvenstveno kod dela seksualnih zlostavljanja.

Kako objašnjava radila je na uzorcima populacije iz Srbije kako bi zajedno sa kolegama kreirala i ispitala stepen mutacije novih "Y" markera nazvanih brzomutirajući, a koji pružaju neke mogućnosti koje forenzika do sada nije imala kao pomoć u delima silovanja.

Srpska forenzičarka, za priznanje da su njena otkrića, među gotovo 600 radova koliko ih je predstavljeno u Seulu, gde se okupilo 700 učesnika iz 68 zemalja, uvrštena među devet najboljih, pre svega, zahvalna je, kako kaže, kolegama iz policije u Dubaiju.

„Imala sam status i prilike koje se retko pružaju, posebno zahvaljujući direktoru DNK i biološkog odeljenja Departmana za forenzičku nauku i kriminologiju policije Dubaija majoru doktoru Rašedu Algafriju, koji se svojski potrudio da dobijem uvid u metode i principe rada kolega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata“, objašnjava srpska forenzičarka.

Priznanje iz Seula za nju predstavlja svojevrsno priznanje i za dugogodišnji rad u oblasti forenzičke genetike, kome je ona unutar Kliničkog centra Vojvodine posvećena još od 2003. godine.

Objašnjava da na DNK laboratoriji za sudsku medicinu KCV-a radi analize na forenzičkim uzorcima pri obradi kriminalnističkih slučajeva, na zahtev tužilaštva, viših i osnovnih sudova, radi analize identifikacija obdukovanih osoba kada to nije moguće utvrditi klasičnim metodama, analize za utvrđivanje spornog roditeljstva...

Najlakšim stvarima smatra uzorke koji obiluju krvlju, nešto više problema ima sa onim uzorcima koji su dugo bili pod vodom, ali je kao posebno interesantan izabrala rad sa kostima, što je često u forenzičkoj praksi najzahtevniji posao.

„Mislim da je za DNK analitičara i forenzičara izazov odgovoriti na zahteve moderne forenzike, koji podrazumevaju kvalitetno obrađivanje dostavljenih uzoraka u što kraćem vremenskom roku. Veoma je lako kada imamo na raspolaganju uzorke krvi, ali to nije uvek slučaj. Često su predmeti obrade kontaktni DNK, odnosno deponovani DNK na predmete prilikom dodira i tada smo suočeni sa izazovima da nam nije na raspolaganju dovoljna količina DNK“, objašnjava doktorka Zgonjanin Bosić i napominje posebno važnost očuvanja uzorka DNK.

Ističe da je važno pratiti najnovija dostignuća i koristiti savremenu tehnologiju, jer kako kaže, raste potreba pravosuđa za DNK analizama, a, kako navodi, moderna analiza uzoraka sada omogućava uspešno DNK profilisanje i na onim uzorcima koji su stari i više od jedne decenije.

Napominje da joj je svaki slučaj važan i priseća se i nekih gotovo holivudskih razrešenja slučajeva uz pomoć DNK profilisanja, poput identifikacija tela stradalih na Žabaljskom mostu kada je u sudaru autobusa i kamiona 25 putnika završilo u Tisi.

Zahtevna i teška je bila identifikacija petnaestočlane grupe kosovskih Albanaca iz 2009. godine koji su stradali prilikom ilegalnog prelaska granice.

Mahom su to bile žene i deca. Analiza je zahtevala identifikaciju tela koja su sukscesivno pronalazili nekoliko meseci posle nesreće, priseća se forenzičarka i nabraja da se u njihovoj labaratoriji analizirani razni predmeti, od razbojništava i teških krađa, preko krijumčarenja ljudi i narkotika do teških ubistava i silovanja, čak i silovanja i ubijanja dece.

Za sebe tvrdi da je više praktičar nego li naučnik, ali pun pogodak je kada naučni rezultat može da se primeni u svakodnevnom radu forenzičara i rešavanju slučajeva.