Srbi sve gojazniji

Nekada je Hipokrat, začetnik medicine savetovao: „Neka ti hrana bude lek, a lek tvoja hrana“. Danas to savetuje i moderna medicina. Iako je hrana preventiva za mnoge hronične bolesti, mnogi to olako shvataju, pa je spisak nezdravih namirnica, koje se u toku nedelje smenjuju na našoj trpezi sve duži.

„Brza hrana ima veliki štetni uticaj na naše zdravlje. Kalorijski veoma gusta. Drugo što sadrži transmasti i dovode do gojaznosti, dijabetesa tipa 2, hipertenzije, a na kraju i do infarkta i moždanog udara“, objašnjava Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi.

Veoma je važno znati odakle dolazi hrana koju jedete.

„Ono što bih ja preporučila jeste znati odakle dolazi hrana koju jedete i kupujete. Uvek preporučujem da se kupuje hrana u supermarketima, koji rade ulazne analize robe i po standardima i sertifikatima“, ističe Biljana Bosiljčić, diplomirani inženjer zaštite bilja.

Raznovrsna i umerena hrana je recept za očuvanje zdravlja. Ipak, postoje i neke namirnice koje stručnjaci ne preporučuju.

„Pržena i pohovana hrana. Sve ostalo može. Pored energetske vrednosti, pržena i pohovana hrana sadrže i kancerogene materije dobijene termičkom obradom ulja koje mogu da pogoršaju naše zdavlje“, navodi Stankovićeva.

„Nikako ne bi smela da se nađe hrana koja je proizvedena van preporučenih standarda. Ne može svako da se bavi proizvodnjom hrane, naročito ne ljudi koji nisu obrazovani, koji ne vode knjige polja. Koji ne znaju šta znači upotreba pesticida, đubriva i koji su skloni improvizaciji“, kaže Bosiljčićeva.

Prehrambene navike deca formiraju pod snažnim uticajem roditelja. Zato svojim primerom roditelji moraju da pokažu detetu šta je zdrava ishrana i šta sve podrazumeva zdrav način života.