Ishranom protiv raka

Poslednjih decenija svedoci smo ekspanzije malignih oboljenja i u svetu i kod nas. Uz kardiovaskularne bolesti, rak je vodeći uzrok smrtnosti širom sveta. Uzroci nastanka maligniteta nisu sasvim razjašnjeni i smatra se da više faktora doprinosi nastanku ovih bolesti. Dokazani faktori rizika su cigarete, alkohol, azbest, fizička neaktivnost, zračenje, neke infekcije, ali jedan od veoma važnih činilaca je i ishrana.

Neke namirnice, kao što su brokoli, kupus, paradajz, bobičasto voće, štite od pojave kancera, dok druge, npr. crveno meso i mesne prerađevine, povećavaju rizik za nastanak i razvoj tumora. Zato je ove namirnice Svetska zdravstvena organizacija nedavno stavila na listu kancerogenih supstanci. Različite vrste masti i ulja takođe mogu uticati na razvoj maligniteta.

U cilju ispitivanja uloge lipida u razvoju i progresiji tumora, u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu sprovedena su ispitivanja lipidnih profila pacijenata sa različitim tipovima kancera. U saradnji sa lekarima iz nekoliko kliničko-bolničkih centara, pacijentima obolelim od kancera pluća, jetre, limfoma, ili karcinoma prostate, određivane su koncentracije holesterola, triglicerida i fosfolipida u krvi, ali i specifičniji parametri kojima se ide dublje u analizu sastava lipidnih makromolekula.

Kod većine pacijenata, nezavisno od tipa tumora, nađene su niske vrednosti holesterola i fosfolipida, koje su često ispod donje granice referentnih vrednosti. Najverovatniji razlog ovih nalaza je da tumor sam po sebi troši velike količine holesterola i fosfolipida, ili da je njihova sinteza onemogućena.

Centar izuzetnih vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma se posebno bavi istraživanjima masnih kiselina.

Masne kiseline se tradicionalno shvataju kao gradivni elementi masti i ulja i kao izvori energije. Međutim, njihova biološka uloga u fiziološkim i patološkim stanjima je posebno interesantna.

Kod zdravih ljudi, sastav masnih kiselina u krvi (tj. u fosfolipidima seruma) odslikava način ishrane. Kod pacijenata sa malignim bolestima, naša ispitivanja su otkrila neke zajedničke karakteristike u različitim tipovima maligniteta koje nisu u vezi sa ishranom.

Tako je palmitinska kiselina, zasićena masna kiselina koja je zastupljena u animalnim proizvodima (mast, buter, sir, meso...), povećana kod svih pacijenata. Za palmitinsku kiselinu je odavno poznato da dovodi do ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, ali njena uloga u kancerima nije sasvim jasna.

Iako se zasićene masne kiseline tradicionalno dovode u vezu sa srčanim oboljenjima, stearinska kiselina deluje zaštitno i od kardioloških i od malignih oboljenja i sprečava metastaziranje tumora. Gotovo svi naši pacijenti su imali snižene vrednosti ove kiseline, posebno oni sa agresivnijim formama bolesti, što govori u prilog njenoj protektivnoj ulozi.

Stearinska kiselina se može naći u proizvodima biljnog i animalnog porekla, a u velikoj količini se nalazi i u crnoj čokoladi, tj. kakau. Dakle, kako visoke vrednosti holesterola nisu poželjne zbog povećanog rizika od srčanih oboljenja, tako i veoma niske koncentracije mogu da ukažu na neke druge poremećaje u organizmu, mada to ne znači da svako ko ima nizak holesterol ima i tumor. Vrednosti triglicerida su bile slične kod pacijenata i zdravih ljudi, i njihova koncentracija se nije menjala u prisustvu kancera niti sa njegovom progresijom.

Sa stanovišta ispitivanja kancera su posebno zanimljive omega 3 i omega 6 masne kiseline. Postoji veliki broj naučnih dokaza da omega 3 sprečavaju nastanak i širenje tumora, a njihova uloga u sprečavanju inflamatornih, reumatskih i kardiovaskularnih oboljenja je takođe veoma dobro dokumentovana.

Ujedno, rezultati naših ispitivanja su pokazali ekstremno niske vrednosti ovih korisnih masnih kiselina kod pacijenata sa tumorima. Nažalost, i kod zdravih pacijenata uočena je niska koncentracija omega 3 u krvi, značajno niža nego u većini drugih zemalja, posebno mediteranskih.

To ukazuje da su kod nas retko u ishrani zastupljeni morska riba i morski plodovi. Najbolji izvor omega 3 su losos, haringa, skuša, sardine i tuna, dok od biljnih proizvoda to su lanene semenke i laneno ulje. Ipak, laneno ulje i semenke ne mogu da zamene nedostatak morske ribe u ishrani jer se masne kiseline iz lana samo delimično prerađuju u dugolančane kojima se pripisuju svi povoljni zdravstveni efekti a kojih ima u morskim plodovima. Ako već govorimo o lanenom ulju, treba naglasiti da ono ne trpi visoke temperature i može se korstiti samo hladno, kao preliv za salatu, dok laneno seme treba unositi samo sveže samleveno.