Vlada Divljan – "Nebeska tema" za večitog dečaka

Za jedne jedinstven, genijalan, muzičar i intelektualac. Za druge, stabilna osoba bez kompleksa, za treće "gospodin roker", lepi dečko Beograda. Tako Vladu Divljana danas opisuju prijatelji i poštovaoci njegove muzike.

Mladen Matičević, reditelj filma "Nebeska tema", kaže da je izbor da snima film o Divljanu bio logičan jer je on bio jedan od najvećih heroja njegovog odrastanja.

"On je bio čovek koji je potpuno promenio moj način razmišljanja. Kad su se Idoli pojavili, oni su bili revolucija, ono, Revolution in mind. Mi smo svi gledali te prve spotove Idola i nikom od nas nije bilo jasno šta se to dešava. To je bio ozbiljan i duhovit koncept, ali smo svi znali da je to nešto veliko", kaže Matičević.

Dejan Đurović, čuveni glas RTS-a, legendarni voditelj "Dragstora ozbiljne muzike", govori da je u svoje vreme slušao Bitlse, pa mu muzika Vlade i drugova, kako je rekao, nije bila preterano bliska. Kasnije je i muziku i čoveka bolje upoznao, kada je, kako se govorilo, gospodin Dejan Đurović dobio za zeta gospodina Vladu Divljana.

"Kad me je Dina sa njim upoznala, morao sam brzo da sve to razumem, ali mi je odmah bio simpatičan, on je bio gospodstven mlad čovek sa dosta pameti, a baška što mi se sviđao način na koji je razmišljao. Dva moja unuka, jedan ima 20, a drugi 16 godina, oni su od njega poprimili sve lepe karakterne crte. On je bio neobično duhovit, pismen, usmen, sve je to bilo skladno", navodi Đurović.

Od Maljčika do Odbrane

Iako je završio geologiju, kao i njegovi roditelji, bilo je jasno da će se baviti samo muzikom. Od prvog benda Faraoni, koji je ime dobio po medaljonu sa Tutankamonom, koji mu je dala baka, preko Zvuka ulice, do Dečaka, potonjih Idola. Do novog talasa.

Na Idole se, kako je kasnije pričao Vlada Divljan, slava sručila odjednom. Govorio je da je to bilo vreme za "zabadanje prsta u oko".

"Bunili smo se protiv rokenrola koji je išao u pogrešnom smeru", priča muzički kritičar Vojislav Pantić. "Nije bilo primereno reći – volim Pink Flojd, Cepelin, nego volim da se bunim da bih otkrio nešto novo. Da bi pesma trajala minut i po i gađala svakog od nas pravo u sredu."

Muzički život započeo je na časovima gitare u NU "Braća Stamenković", danas Kulturnom centru "Vlada Divljan". Na ulazu, fotografija Goranke Matić, tačnije deo fotografije Vlade Divljana sa Aleksandrom Šandorovim, kada su osnovali bend.

Seća se posebnog momenta u karijeri Idola, albuma Odbrana i poslednji dani, koji je izašao 1982. Sa njima je pripremala omot koji je bio, blago rečeno, neobičan za to vreme. Slikala je detalj tkanine sa ikone Svetog Nikole koji se našao na prednjoj strani omota. Album je izašao u izdanju hrvatskog Jugotona, prvi put na ćirilici 1982. Idoli su insistirali da font bude inspirisan Miroslavljevim jevanđeljem.

"U Srboštampi su se štampali katalozi SKC-a, i setila sam se da odemo tamo. A tamo smrdi što na vinjak, što na raznu hemiju, i ja kažem – treba nam to i to da napišemo. Momci nam slože sve, otprinta se, i izađe pri Jugotonu. I to je bilo kao bajagi provokacija", priseća se Goranka Matić.

Ploča se dotiče pravoslavlja, dotiče se Tita. Divljan je govorio da su Idoli albumom branili pravo na različitost, pravo na otklon od socijalističkog kolektivizma, pravo na rušenje tabua i pravo na postavljanje pitanja.

"Prvi put kad sam slušao Odbranu bilo mi je teško u stomaku, ponosno sam stavio ploču na gramofon i nisam mogao da ukapiram šta se desilo. Kako su od Devojko mala, otišli na nešto ozbiljno i teško. I slušao sam je šest meseci i zavoleo je", kaže Vojislav Pantić.

U izboru časopisa Džuboks, to je najbolji album u prošlom veku na prostoru bivše Jugoslavije. Ali upravo zbog svega navedenog, za razliku od Idola, koji je prodat u 100.000 primeraka, Odbrana je prodata u svega 30.000. Bilo je manje spotova nego ranije, a i oni su ređe puštani, pričao je Vlada Divljan.

"To je ploča koja je ozbiljno menjala rokenrol kod nas, koja je bila naš Sargeant Pepper, po svemu. Po tehnologiji, kako su momci od kojih nisu svi znali da sviraju, znamo da su bili prilično traljavi sa instrumentima, sem Divljana i Kolara, i da su uspeli da odsviraju ozbiljan album", kaže Vojislav Pantić.

U poslednjem intervjuu za RTS, u emisiji TV lica, rekao je da je Odbrana bila kruna karijere, ali i kraj benda.

Idoli su snimili dva studijska albuma, jedan mini-LP, singlove, učestvovali su u snimanju čuvene kompilacije Paket aranžman. Pod imenom Idoli izlazi i muzika za film Šest dana juna, koju mnogi smatraju prvim solo albumom Vlade Divljana. Posle raspada Idola rekao je – bili smo dobri prijatelji, posle više nismo bili. I krenuo dalje.

Od Australije do Ljetnog kina

Radio je muziku za filmove – Crni bombarder, Kako je propao rokenrol. Mnogima su u sećanju ostali Patuljci.

Pred početak devedesetih sa Giletom pravi nešto što će generacija koja je slušala Idole i Orgazam rado puštati svojoj deci. Rokenrol za decu.

Trebalo je da počnu da rade i projekat sa kolegama iz Hrvatske, ali se devedesetih, kao i sve ostalo, i ta ideja raspala.

Mladen Matičević kaže da je bio jednako popularan i u Beogradu i u Zagrebu i u Sarajevu jer njegov način razmišljanja se nije referisao na nacije i ostalo što je i unesrećilo ovaj region.

"Štaviše, rešio je, kada je rat bio neizbežan, da ode. I otišao je u Australiju jer nije želeo da prisustvuje i ni na koji način učestvuje u nečemu što je na neki način osećao kao duboko protivno svemu u šta je verovao", kaže Mladen Matičević.

Pričao je kako je za šest godina u Australiji sve morao iz početka i kako karijera uspešnog muzičara nije mnogo značila u novoj sredini. Izučio je razne zanate, pa je postao i somelijer. Ipak, kasnije je pisao i muziku za dokumentarne filmove.

Drugi put odlazi iz zemlje u Beč 24. marta 1999, neposredno pred početak bombardovanja. Opet, mislio je, nakratko. Tamo je živeo do kraja života.

Pisao je muziku za filmove – Sedam i po, Tri palme za dve bitange i ribicu, Čekaj me, ja sigurno ne ću doći. Osnovao je bend Nevladina organizacija, a u poslednjem periodu najpoznatija je bila njegova saradnja sa Ljetno kino big bendom.

"Poslednji put sam gledao njegov koncert, onaj kišni u SKC-u sa Ljetnim kinom", kaže Vojislav Pantić. "Sreća da je televizija snimala, da vidimo koliko je svežine bilo u njemu do kraja i koliko je publika umela da isprati sve to. Atmosfera je bila sjajna, počne kiša, a oni sviraju Dok dobuje kiša."

Koncerti u čast i sećanje na Vladu Divljana 

Velikan jugoslovenske i srpske rok muzike Vlada Divljan preminuo je u 57. godini.

"Naravno da je strašno bilo kad je nestao. Ali i nije nestao. Bio sam na nekim koncertima, bio u Centru 'Sava' kad je bio omaž Vladi. To je bilo neverovatno, puna sala njegovih prijatelja, sjajnih umetnika. To me nekako drži u nekom lepom stanju", kaže Dejan Đurović.

Prošle godine su 10. maja prijatelji Vlade Divljana održali koncert u njegovu čast. Tada su rekli da je njegova muzika besmrtna kao i da se ne okupljaju u Centru 'Sava' da bi plakali. Tako i ove godine, pred prikazivanje filma, koji je, kaže reditelj, posveta jednom izuzetnom čoveku i izuzetnom talentu.