Uz njene pesme Šantić je plakao, a Nušić ostajao bez para

Pričaju da je uz njenu pesmu Aleksa Šantić plakao. Poslednje honorare na nju su trošili Nušić i Raša Plaović. U kafanama u kraljevini Jugoslaviji nije se moglo naći mesto kada bi tamo pevala Sofka Nikolić.

„Sofka nije bila 'kraljica sevdaha', to je bila Vuka Šeherović. Sofka nije bila ni 'kraljica Skadarlije', veoma malo je pevala tamo. Sofka je bila 'kraljica narodne predratne muzike' ili najbolji naziv koji bismo za Sofku dali je – prva naša estradna zvezda“, objašnjava Saša Spasojević, istraživač predratne muzike i biograf Sofke Nikolić.

U vreme kada su operske pevačice važile za najtraženije ali i najplaćenije, ova Šapčanka proslavila je kafansku muziku.

Životni put Sofku Nikolić vodio je od Zvornika, preko Mostara i Sarajeva do Beograda. Sofka Nikolić nastupila je pred Beograđanima prvi put 1927. u čuvenoj kafani „Bumskeler“.  Pevala je potom u 20 različitih kafana, a štampa je zabeležila da je zarađivala za to vreme neverovatnih 300 dinara za veče.

Ove i mnoge druge zanimljivosti o nesvakidašnjoj umetnici Saša će otkriti u biografskoj knjizi „Sofka – dert i suze kraljice narodne muzike“.

„O Sofki sam do sada uspeo da skupim 120 strana. Hronološki sam poređao od prvih godina njenog života do smrti. Njen život je veoma interesantan bio. O njoj dosta, dosta materijala ima, ali treba vremena da se istraži. Ja sam, evo, 15 godina potrošio da skupim materijal za biografiju o Sofki“, prepričava Spasojević.

I razreši mnoge neistine o pevačici za koju je ostalo zabeleženo da je prešla „put od vašarskog blata do evropskog sjaja“. 

„Pre Sofke, kafanske pevačice su bile veoma malo zastupljene na nosačima zvuka. Sofka Nikolić je bila prva pevačica koja je snimila u nizu 16 pesama, i neke pesme su prvi put snimljene kao što je njena pesma Svu noć mlada“, ističe Spasojević.

Po desetinu puta za veče pevala je svoje hitove Alipaša na Hercegovini, Kolika je Jahorina planina, Cojle manojle. Sofka je za 17 meseci snimila čak 55 ploča, a to za rukom nije pošlo čak ni čuvenom pevaču i harmonikašu Bori Janiću.

Ploče je snimala u Beogradu, ali i za mnoge pevače tog vremena nedostižnom Parizu i Berlinu. Bila je i prva pevačica čiji su se nastupi uživo prenosili na Radio Beogradu.

„Ona je bila i gost Radio Beograda na prvoj godišnjici, i ta emisija koja je išla u etar. Prenosile su i radio-stanice po Nemačkoj, Budimpešta, Beč, Berlin, tako da se Sofkin glas čuo maltene u pola Evrope“, otkriva Sofkin biograf.

Prva zvezda koju su novinari uhodili  

Sofka je osim glasom i načinom života opravdavala status zvezde. Stanovala je u raskošnoj vili u Krunskoj ulici, imala kućne pomoćnice koje su rasterivale obožavatelje. Garderobu je kupovala u Parizu, a nastupe brižljivo osmišljavala.

„Nijedna kafanska pevačica nije imala toliko prostora u medijima. Znači, gde nastupa Sofka pratile su novine, turneje njene, njen privatan život, njeno takmičenje pevačica sevdalinski koje je u to vreme bilo popularno, onda prepirike sa drugim pevačicama u tom vremenu i to je isto interesantno bilo“, nabraja Spasojević. 

I sve to trajalo je do njene 33 godine. Sve je krenulo nizbrdo 1936. kada joj umire ćerka. Sofka polako prestaje da peva.

„Pred Drugi svetski rat se povlači u Bijeljinu, gde joj je majka živela. I posle 50-ih se ponovo vraća u Beograd, i peva po restoranima i kafana ali to nije bila više ta Sofka iz 20-ih i 30-ih godina“, napominje ovaj pisac.

Umrla je u staračkom domu u Banji Koviljači 1982. Iza žene koja je koja je glasom oduševljavala Jugoslovene tridesetih godina ostale su samo pesme i sokak u Bijeljini koji nosi njeno ime.