Marina Abramović: Samo podizanje svesti može sprečiti ratove

Umetnica performansa Marina Abramović poručila je večeras u Budvi da se „jedino podizanjem i menjanjem svesti ljudi“ može svet promeniti nabolje.

Promena svesti je jedna od njenih misija, rekla je Abramovićeva tokom jednosatnog predstavljanja svoje knjige „Hod kroz zidove“ ("Walk through walls"), u starom gradu u Budvi.

„Samo podizanje svesti može sprečiti ratove“, poručila je Marina Abramović.

Knjiga je, rekla je, posvećena široj publici kako bi shvatila koliko je život umetnika slojevit.

„Prijatelji su postali neprijatelji, a neprijatelji prijatelji pa sam njima posvetila knjigu“, rekla je umetnica pred publikom starog grada u Budvi.

Prostor između crkava bio je mali da primi zainteresovane posetioce koji su bez daha pratili i učestvovali u jednosatnom druženju s Abramovićevom, kojoj je ovo drugi dolazak u Crnu Goru u poslednjih pet godina.

Za razliku od prethodnog kada je pod njenim imenom na velika vrata najavljivan i predstavljen projekat prenamene nekadašnjih hala fabrike „Obod“ i kada su je dočekali premijer i visoki zvaničnici države, Abramovićeva je ovoga puta došla na poziv „Dukli art centra“ (Dukly European Art Centre) koga vodi ruski galerista i publicista Marat Gelman.

Kako taj projekat nije zaživeo a Abramovićeva se od njega ogradila, večeras ni reči nije bilo o tome, niti je to bilo interesovanje publike, u kojoj su bili crnogorski ministar kulture Janko Ljumović, kao i gradonačelnici Cetinja Aleksandar Bogdanović i Budve Dragan Krapović.

„Imala sam teško detinjstvo“

Umetnica je s publikom podelila delove detinjstva, doživljaj ljubavi, razočarenja, patnju, razmišljanja o smrti i performansu kao „putu, a ne cilju“.

Publici se sve vreme obraćala na domaćim jezicima iako su uzdasi olakšanja kojima je označavala spontani prelazak na engleski, pokazivali da je to jezik kojim se lakše sporazumeva, posle 42 godine od kada je otišla iz tadašnje Jugoslavije.

Trajanje i uspeh u poslu kojim se bavi duguje, kaže, majci koja joj je usadila vojničku disciplinu.

„Imala sam teško detinjstvo, sa roditeljima koji su imali malo toga zajedničko i koji nisu pokazivali emocije“, rekala je Marina i saopštila da je jedna od njenih teza „što lošije detinjstvo imaš, to postaješ bolji umetnik, jer imaš dovoljno materijala na kome možeš da radiš“.

Abramovićeva je pričala o promeni kroz koju prolazi tokom performansa, posle kojeg nikada „nije ista osoba“.

Kaže da je u performansu više interesuje proces od rezultata, ali i da njegova moć transformacije traži „kompletnu žrtvu“.

Predstavljanje i razgovor s publikom je završila pokazivanjem razglednice koju joj je svojevremeno poslao brat.

Na razglednici su Crnogorac, njegova ćerka i sestra. On uspravan korača sa malim cegerom u rukama, a one iza njega nasmejane, povijene od prtenjača i tereta na leđima.

„Sretna sam što sam izbegla ovakvu subinu“, zaključila je obraćanje Abramovićeva, čiji koreni vuku iz Crne Gore.