Najveći humanitarac među muzičarima stiže na „Nišvil“

Iako je ostvario impresivnu muzičku karijeru i kao član sastava „Bumtaun rets“ (Boomtown Rats), ali i kao solista, Robert Frederik Zenon Geldof ostaće još dugo upamćen kao umetnik koji je u planetarnim razmerama učinio najviše za promociju ljudskih prava, skrenuo ogromnu pažnju na milione ugroženih u raznim delovima sveta i praktično kao pojedinac uspeo da obezbedi i konkretnu pomoć - možda i veću od mnogih međunarodnih institucija i organizacija kojima je humanitarni rad glavna aktivnost.

36425608

Rođen je 1951. godine u Irskoj, gde je pohađao privatnu katoličku školu, za koju kaže da mu, osim zbog religioznog etosa, nije odgovarala i zato što tamo nije mogao da igra ragbi.

Promenio je nekoliko zaposlenja, a onda je početkom sedamdesetih otišao u Kanadu gde je radio kao muzički novinar za čuveni magazin Nju mjuzikal ekspres.

Po povratku u Irsku 1978. godine postao je pevač sastava „Bumtaun rets“ koji je, iako nastao u prvim godinama ekspanzije novog talasa i koji mnogi i danas karakterišu kao pank grupu, u muzičkom smislu bio je kompleksniji od inicijalnog „prašenja“ pank pionira.

Godine 1978. „Bumtaun rets“ (bendu je kumovao sam Geldof koji je iskoristio ime dečje bande koju je u svojoj autobiografiji pomenuo Vudi Gatri) prvi put stižu do prvog mesta britanske liste singlova pesmom Rat Trap, što nešto kasnije ponavljaju i pesmom I don't Like Mondays, koja postaje njihov zaštitni znak do današnjih dana.

Godine 1981. Geldof je pozvan da učestvuje na koncertu za „Amnesti internešenal“, što je, pokazaće se, presudno uticalo na njegovo dalje angažovanje, odnosno posadilo seme za buduće aktivnosti.

Tri godine kasnije velika humanitarna katastrofa pogodila je Etiopiju i druge afričke zemlje, glad i bolesti odneli su na hiljade života, a scene dece koja umiru od gladi emitovane su na televizijskim stanicama širom sveta.

Praktično prvi konkretan potez u cilju obezbeđivanja pomoći bila je pesma Do They Know It's Christmas Time koju su potpisali Bob Geldof i Midž Ure (lider grupa „Ultravoks“, „Vizaž“), a u čijem su snimanju su učestvovale mnoge zvezde ostrvske pop-rok scene okupljene pod imenom „Bend ejd“ (Band Aid).

Prihod od ovog singla u startu je bio namenjen kao pomoć ugroženoj deci u Africi.

Iako je u Geldof prvobitno projektovao prihod od 70.000 funti, singl se tokom prvih 12 meseci širom sveta prodao u skoro 12 miliona primeraka i zaradio više od osam miliona funti.

Kako se pokazalo bila je to grudva koja je pokrenula možda najveću, a sigurno najlepšu, najhumaniju i najdirljiviju misiju u istoriji čovečanstva.

Na „izazov“ iz Evrope veoma brzo su reagovali i sa druge strane strane Atlantika, pa su najveće američke zvezde okupljene pod nazivom „SAD za Afriku“ (USA for Africa) snimile pesmu We Are The World, koja je imala ništa manji uspeh.

Logičan sled je bio organizovanje koncerata „Lajv ejd“ 13. jula 1985. godine na stadionu Vembli u Londonu sa 72.000 posetilaca i Džon F. Kenedi stadionu u Pensilvaniji gde se okupilo 100.000 ljudi.

Istog dana slični koncerti održani su u još nekoliko zemalja (Sovjetski Savez, Kanada, Japan, Austrija, Australija, Zapadna Nemačka i Jugoslavija).

Bio je to jedan od najgledanijih TV prenosa svih vremena – procene su da je šesnaestosatni program, u kojem su učestvovali skoro svi najznačajniji pop i rok izvođači, gledalo skoro dve milijarde gledalaca u 150 zemalja, odnosno da je bar 40 odsto svetske populacije pratilo koncerte na TV ekranima.

Zarada od ovog projekta, koja je je u celosti otišla za pomoć gladnima u Africi, iznosila je preko 150 miliona funti.

Godine 1986. od kraljice Elizabete Druge Geldolf je dobio je titulu viteza.

Njegova angažovanja sve više uključuju humanitarni rad kroz razne nevladine organizacije, tako je, između ostalog, 2005. godine kao odgovor na sastanak lidera G8 zajedno sa Bonom iz "U2", organizovao koncert „Lajv ejt“ (Live 8), kao inicijativu da najmoćniji otpišu dugove zemalja trećeg sveta.

Kada je reč o njegovoj solo muzičkoj karijeri koja je zvanično otpočela 1986. godine kada je napustio „Bumtaun rets“, Geldof se sve više okretao korenima, odnosno, tradicionalnoj irskoj muzici i njegov prvi album sadržao je dva velika hita This Is The World Calling i The Great Song of Indifference.

Povremeno je nastupao i sa drugim izvođačima, glumio je i u fimu Zid (The Wall) sastava „Pink flojd“ (1982), a 1992. godine nastupio je na velikom koncertu u čast Fredija Merkurija na Vembliju.