Dobit 34. Beogradskog džez festivala skoro četiri miliona dinara

„Danas smo usvojili završni račun 34. Beogradskog džez festivala i podneli izveštaj Skupštini Grada Beograda, koja je naš osnivač. Ukupni prihodi festivala iznosili su 23.310.496 dinara, a rashodi 19.467.556 dinara, što znači da smo ostvarili dobit od 3.842.939 dinara“, precizirao je Vesić.

Ovo je, kaže, treća godina kako Beogradski džez festival ostvaruje dobit koja će, kao i ranijih godina kada su od tog novca kupovani instrumenti za džez sekcije muzičkih škola i stolice za veliku salu Doma omladine, biti uložena u dalji razvoj domaćeg džeza.

Vesić je rekao da će ove godine biti održan jubilarni, 35. Beogradski džez festival koji će imati veći budžet.

Istakao je da je prošlogodišnji festival, prema oceni kritičara, bio najbolji od kada je obnovljen 2005. godine, kao i da je svake godine veći budžet i bolji kvalitet, uz podsećanje da je 2012. godine budžet festivala bio oko pet miliona dinara.

„Skupština Grada Beograda od 2014. godine ulaže u džez festival i veoma smo ponosni na ovu manifestaciju koja je postala tradicionalna u našem gradu“, rekao je Vesić.

Podsetio je da su na prošlogodišnjem Beogradskom džez festivalu u glavnom i pratećem programu učestvovala 124 izvođača iz 22 zemlje, u okviru 25 sastava.

„O festivalu je izveštavalo 25 novinara iz 16 zemalja. Organizaciju džez festivala, osim Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja i donatora, podržalo je 15 ambasada i 13 kulturnih centara različitih zemalja“, istakao je Vesić.

Dodao je da je 34. Beogradski džez festival sa 24 koncerta pratilo 16.510 gledalaca sa kupljenim ulaznicama i da je prosečna popunjenost dvorana u kojima su održavani programi bila 90 odsto.

„Vodimo računa da cenama ulaznica omogućimo ljubiteljima džeza da prate festival. Zato su cene ulaznica popularne i ponosni smo što svake godine imamo sve više gledalaca. Funkcija našeg džez festivala je i obrazovna i zato smo veoma srećni što na našim koncertima ima mnogo mladih ljudi“, rekao je Vesić.

Naveo je da je najveći utisak na strane izveštače ostavila Irina Karamarković koja je izvela pesme sa svog projekta Pesme sa Kosova i dodao da je američki Džez žurnal (Jazz Journal) napisao da je njena iskrenost i intenzivni džez tretman divnih kosovskih narodnih pesama bio podsticajan i pokretan.