Matija Dedić i Doni Meksalin zatvaraju Beogradski džez festival

Šta je džez danas, duboko u drugoj deceniji 21. veka, hrabro je dao svoje viđenje ovogodišnji Beogradski džez festival.

Ne podilazeći zahtevima domaćeg tržišta, organizatori su se upustili, pomalo hazarderski, u dovođenje izvođača obimne i sadržajne biografije, među kojima nisu svi jednako poznati domaćoj javnosti.

Međutim, publika je, nekoliko godina unazad, prihvatila da ono što joj ovaj festival nudi, zaista i jeste – trenutna svetska muzička džez scena.

„To je nova estetika koja je praktično zasnovana koliko na slušanju drugačijih muzika tipa alternativnog roka, elektronske dens muzike ili neke već etno-muzike s jedne strane, s druge, do modernog tumačenja tradicije“, objašnjava Dragan Ambrozić, programski menadžer Beogradskog džez festivala.

Džeza bez improvizacije nema, i ono sa čime se svi slažu jeste da sadašnji džez sve više koristi savremene tehnologije, ali i sadržinski komunicira s drugim muzičkim žanrovima.

„Sve je veća upotreba kompjutera, mešaju se stilovi, električni instrumenti, akustični instrumenti“, smatra Dejan Ilijić iz grupe „Ejot“ iz Niša.

„Ja, na primer, koristim folk muziku, švedsku narodnu muziku“, kaže džez pijanista Jan Lundgren.

„Slušam i klasičnu i vorld i pop muziku“, dodaje Marisus Neset, saksofonista iz Norveške.

Naša kuća, kao dugogodišnji medijski partner, sem, sada već uobičajenih, direktnih radijskih prenosa džez koncerata ovog festivala, učinila je iskorak i juče direktno emitovala na našem Drugom televizijskom programu koncert „Džošue Redman trija“.