Pesma je odlična, idemo na pobedu u Kijevu!

Već ima Čarobno iskustvo sa „Pesme Evrovizije“ – stekla ga je kao prateći vokal Nine Radojičić 2011. godine, u Diseldorfu.

Da li si očekivala poziv od strane RTS-a, je li te iznenadio s obzirom na već ukazanu priliku pre šest godina? Veruješ li da je to samo dokaz da si ostavila sjajan utisak i obavila odličan posao?

Nisam očekivala poziv, ali me nije ni iznenadio. Kad sam čula pesmu znala sam da sam logičan izbor. Godine 2011. sam išla kao prateći vokal i ta saradnja sa RTS-om je bila lepa, ali za izbor glavnog izvođača su kvalifikacije mnogo veće tako da verujem da je celokupna moja karijera i muzika koju sam radila u međuvremenu bila presudna.

Ti si sad poput reprezentativke Srbije koja nije više samo član ekipe u pozadini, već takoreći istureni napadač od kojeg zavisi rezultat. Predstavlja li to teret za tebe?

Ne predstavlja mi to teret, ovo je moj posao koji znam da radim tako da je na meni i na celom timu da uradimo taj posao najbolje moguće. Nisam mišljenja da sve zasluge treba da nosi jedna osoba, svi su bitni. Od organizacionog tima do svih izvođača na sceni, svi imaju svoju veoma važnu ulogu. Bitno je da svi imamo zajednički motiv, a to je da predstavimo našu zemlju u najboljem svetlu i to će biti moj uspeh. Ne opterećujem se rezultatom. 

Da li to znači da se u životu vodiš motom „Važno je učestvovati“ ili ideš na pobedu u Kijevu?

U prethodnom odgovoru sam parcijalno odgovorila na ovo pitanje, ali bih još dodala da je ovo muzika, a ne sport. Nema toga da ja dam tri gola, a neko dva pa se zna pobednik bez dileme. Svodi se na to da je parametar za pobedu – nečiji ukus.

Naravno da svi želimo da pobedimo i nadamo se da ćemo biti po ukusu publike koja glasa!

Čiji nastup od srpskih predstavnika (od „Laneta“ Željka Joksimovića i povratka 2004, do Sanje Vučić 2016. godine) na „Evrosongu“ je za tebe bio najbolji i čije savete bi volela da čuješ? 

Najbolji mi je bio nastup Marije Šerifović, a ona je bila i pobednik (osmeh). Svaki nastup je bio adekvatno osmišljen za datu pesmu.

Volela bih da čujem svačije iskustvo, ali svi smo različiti i različito doživljavamo sve ovo. Sa Bojanom Stamenov sam baš dosta pričala jer se i privatno družimo, pa sam, eto, saznala kako je sve to izgledalo iz njenog ugla.

Imaš li nekakvu amajliju bez koje ne izlaziš na scenu, možda čak neki ritual?

Nemam, baš sam potpuno oslobođena od svega toga. Ne volim da me bilo šta kontroliše. 

Rano je da pričamo o pesmi sa kojom ćeš nastupiti, ali zato možemo o saradnji sa veoma uspešnim timom "Symphonix International". Olakšava li ti pripreme, diže li ti samopouzdanje činjenica da iza kompozicije stoje ljudi koji su već postigli vrhunske rezultate na „Pesmi Evrovizije“ i pored toga sarađivali sa imenima poput Džona Ledženda, Keli Klarkson, Kajli Minog, Lejdi Gage...

Odmah da vam kažem da je pesma odlična i da je to ono što mi najviše olakšava pripreme i diže samopouzdanje! Biografija producentskog tima je impozantna i velika je čast da sam im se ja baš najviše dopala od svih ponuđenih potencijalnih pevača za ovu pesmu. Ovo je početak jedne divne saradnje (osmeh).

Šta u muzičkom smislu radiš u Sjedinjenim Američkim Državama?

Moj muž, koji je takođe pevač i ja smo vlasnici kompanije za zabavu koja se bavi obezbeđivanjem muzike za koorporativne događaje, venčanja, itd... Radimo sa bendovima, di-džejevima i to je tamo baš ozbiljan biznis.

Tek dve godine sam u Americi i na neki način sve počinjem od nule, ali sam vrlo zadovoljna kako se stvari razvijaju. Mi kao narod smo naučili da budemo snalažljivi, a u zemlji kao što je Amerika se to i te kako isplati.

Imam i svoj bend sa kojim nastupam i radim na autorskoj muzici.