„Zabranjeno pušenje“ u Domu omladine

„Namera nam je da se uz malo laganiji repertoar provedemo dobro, zajedno s beogradskom publikom koja nam je uvek bila 12. igrač“, rekao je Tanjugu frontmen „Zabranjenog pušenja“ Davor Sučić, poznatiji kao Sejo Sekson.

Sučić najavljuje dobru zabavu u Beogradu u produžetku novogodišnjeg slavlja.

„Sviraćemo koncert pod radnim nazivom 'Neću politiku u moju butigu', kao što je to rečeno u televizijskoj seriji Naše malo misto. Malo da se zabavimo bez ovih političkih pesama i te analize društvenog sistema“, rekao je Sekson.

Frontmen popularnog sarajevskog sastava prisetio se prvog nastupa „Zabranjenog pušenja“ za novogodišnje praznike.

„Prvi put smo svirali Novu godinu na Jahorini i u stvari prvi put smo bili u prilici da sviramo sa puno tih pauzi, jer vlasnici te dvorane su tražili da se često prekida, da dolaze one razne novogodišnje igre, nagrade, voditelji, gosti iznenađenja, mađioničar... Naravno, mi smo sve te prilike iskoristili da se još malo 'doradimo' na šanku, tako da smo tamo već neki treći set, bili mortus pijani. Tada sam shvatio da čim se vratim u Sarajevo, moram otići na jedan seminar kod narodnjaka i kod ovih orkestara što sviraju svadbe, da mi malo objasne tehnologiju sviranja takvih svirki sa puno pauza“, ispričao je Sekson.

„Zabranjeno pušenje“ nastalo je 1980. godine kao klasičan „garažni bend“, sastavljen od klinaca koji su zajedno išli u sarajevsku Drugu gimnaziju i delili istu ulicu, danas legendarnu „Fuada Midžića“ u kvartu Koševo.

Sačinjavali su je tadašnji srednjoškolci i prijatelji iz ulice: Nenad Janković (Dr Karajlić, klavijature), Davor Sučić (Sejo Sekson, gitara), Zenit Džozić (Fu-Do, bubnjevi), Mladen Mitić (Munja, bas gitara), Dražen Janković (Seid Mali Karajlić, klavijature), Ognjen Gajić (saksofon, flauta), Mustafa Čengić (Muče, solo gitara) i Zoran Degan (Poka, sintisajzer), a tu je bio i Elvis J. Kurtović kao „rezervni igrač“.

Sastav je nekoliko godina žario i palio sarajevskom klupskom scenom, koja je tada bila tek u nastanku.

Svoj koncept su nazvali „nju primitivz“ dajući svom radu dozu ironije i satire, čime su na sebe skrenuli pažnju „institucija sistema“.

Time su usporili svoj prodor ka masovnoj popularnosti, iako ih je jedan od najvećih muzičara eks Jugoslavije, Goran Bregović, svojevremeno nazvao jedinim originalnim odgovorom na pank u ovom delu Evrope.

Sekson pak ističe da je rokenrol za „Zabranjeno pušenje“ od prvog dana bio zapravo neki način da se komunicira sa društvom, a ne da ga menja ili kritikuje.

„Shvatali smo da je to Sizifov posao, ali jednostavno, čovek se lakše oseća kada neke stvari kaže. I Bregović je rekao čuvenu rečenicu: 'Baš me briga svakako, sve ja mogu reći fino, mene niko ionako ne uzima za ozbiljno'. Tako da mislim da su malo nadobudni bendovi koji očekuju od sebe puno, ali u svakom slučaju, lep je osećaj to izreći, to otpevati. Opet se nađu ljudi koji u tome nađu neku istinu, neki u tome čak nađu i neku poentu od koje grade svoj život i neke svoje stavove.“

Primećuje, međutim, da je teško naći dobar rokenrol bend na prostoru bivše Jugoslavije.

„Danas bend u regionu mora da prilično mukotrpno i da ne kažem herojski odradi posao, provede hiljade dana u kombiju da bi postao regionalno prepoznat ili primećen. Tako danas bendovi uglavnom u ranim četrdesetim, u stvari, postižu neku regionalnu karijeru. To se desilo i sa 'Hladnim pivom' i sa 'Štukama' i sa 'Dubiozom', i sa grupom 'Elemental'“ smatra Sekson.

On je dodao da su ti bendovi „mladi u smislu da smo ih mi tek skoro primetili, videli, zbog svih naših feudalizama koji su zavladali Balkanom, ali i te medijske iscepkanosti, podeljenosti“.

„U svakom slučaju, svim tim bendovima treba skinuti kapu i odati dužno poštovanje, jer su zaista uradili nešto što je danas na granici mogućeg“, istakao je Sučić.