Tri decenije „Jahača magle“

„Sigurno da nije bilo lako napraviti treći album nakon izuzetnog uspeha Sa druge strane jastuka, ali nismo se obrukali sa Jahačima. To je bio baš nekako poseban, svirački album benda koji je imao iza sebe blizu 200 koncerata godišnje. Mislim da nam je to tehnički i zvučno najbolje snimljen album. Nismo težili da bude komercijalan i mejnstrim, a bio je uspešan i pružio je mogućnost da nastavimo da radimo dalje“, kaže Momčilo Bajagić.

Upečatljivo započetu solo karijeru sa debijem Pozitivna geografija (1984), Bajaga je sjajno nastavio (ovaj put uz „Instruktore“) sledećim albumom Sa druge strane jastuka (1985), koji je prodat u za to vreme u Jugoslaviji vrtoglavih 360.000 primeraka.

Očekivanja od prelomnog trećeg albuma Bajage i „Instruktora“ bila su, možda neopravdano, izuzetno visoka, a Jahači su na kraju stigli „samo“ do respektabilnih 260.000 primeraka vinilnih ploča i kaseta.

„Napravili smo veliki uspeh sa Jastukom i odjednom su iz diskografske kuće odlepili na nas. Kad smo počeli da snimamo Jahače došao je Stanko Terzić, direktor PGP-a, čuo je 300 na sat, i rekao: 'Ovaj ćete prodati u 600.000!' Što se naravno nije desilo. Niti smo hteli da pravimo komercijalan album. Čak smo bili u fazonu da nam je Jastuk vrlo komercijalan, a da bi sad da pravimo više svirački album, da stvarno bude dobar zvuk“, priseća se Bajaga.

U tom cilju, sa producentom Sašom Habićem bend je proveo „natenane“ čitavo leto 1986. godine, sa ukupno 500 sati snimanja, u čuvenom beogradskom Studiju 5.

U nastajanju Jahača Bajagi i „Instruktorima“ pomogli su brojni gostujući muzičari, kao što gitaristi Rajko Kojić (1956-1997, eks „Riblja čorba“), Duda Bezuha („Zona B“) i Jane Parđovski (1962-2011, „Džakarta“), basista Bata Božanić, saksofonista Neša Petrović...

Poslednji sa Cukićem, prvi kompletan sa Loknerom

Uz to Jahači su poslednji album sa Dejanom Cukićem u postavi „Instruktora“, koji je ovde dobio priliku da se glasovno iskaže u Gde stiže moje sećanje i posebno Bam bam bam.

Jahači su prvi album na kome u celosti svira klavijaturista Saša Lokner, koji se „Instruktorima“ pridružio tek pri kraju snimanja Jastuka.

Jahači uspešno nastavljaju žanrovsku šarolikost sa prethodna dva albuma – nakon otvarajuće rokerske Ja mislim 300 na sat sa gostujućom pevačicom Josipom Lisac, slede rege Kao ne zna da je gotivim, višeslojna pop pesma Gde stiže moje sećanje, džez-sving Red i mir, baladni Rimljani i gitarski pršteća, angažovana Samo nam je ljubav potrebna, sa sve posvetom All You Need Is Love „Bitlsa“.

„U zemlji se već osećala loša atmosfera u vazduhu, i smatrali smo da treba da povučemo stvari malo u drugu stranu. Setili smo se da su 'Bitlsi' nešto slično uradili sa All You Need Is Love. U nju su uglavili Marseljezu, a mi smo njihovu muziku u našu pesmu. Svi volimo 'Bitlse' i svi smo se oko toga trudili. Bilo nam je stalo da to bude što približnije originalu“, priseća se Bajaga.

Nakon zvučno raskošnog Straha od vozova i fank rok poigravanja Bam bam bam, odgovarajući kraj albuma stiže sa 442 do Beograda – sporovoznom odom putovanjima i povratku matičnom gradu. Pesma koja danas važi za jedan od zaštitnih znakova Bajage i „Instruktora“.

„Pesma 442 je nastala iz vizure putovanja u kombiju, u kome sam tada bio 90 posto vremena. Nije ni čudo da pored 442 ima i Svemirska policija i 300 na sat, jer u to vreme bukvalno nismo izlazili iz kombija! Turneje su bile jesenje i prolećne, često je bilo puno magle i zaista smo bili jahači magle. Otud stih i ime albuma. Uz to, oduvek sam voleo naziv pesme 'Dorsa' Riders On the Storm“, kaže Bajaga.